Извор/фото: Национална географија

 

Вест о томе да је принц од Велса заражен новим корона вирусом раширила се светом брзином светлости. Али он свакако није први члан краљевске породице који је оболео током пандемије. Неки чланови британске краљевске породице су преживели пандемије, неки нису успели да се изборе са заразом, понекад чак мењајући ток историје.

Наследник британског трона, принц Чарлс, позитиван је на ЦОВИД-19. Његова канцеларија потврдила је то ове недеље и у саопштењу додала са принц од Велса има блаже симптоме и да се налази у самоизолацији у кући на краљевском имању Балморал у Шкотској. Са њим је и његова супруга Kамила, која није позитовна на овај вирус.

Иако је принц Чарлс први члан британске краљевске породице који је позитиван на нови вирус корона, он је свакако није први члан краљевске породице који је оболео током пандемије. Од црне смрти у 14. веку, до шпанског грипа 1920-их година, смртоносне болести нису штеделе племство. Неки чланови британске краљевске породице су преживели пандемије, неки нису успели да се изборе са заразом, понекад чак мењајући ток историје, пише Натионал Геограпхиц.

Kуга

Kуга је бактеријска инфекција која се преноси са животње на човека и једна од најсмртоноснијих болести у историји човечанства.

Прва пандемија куге појавила се око 542. године, али много познатија је она која је започела 1334. године, такозвана “црна смрт” која је опустошила Азију и Европу, усмртивши чак 25 милиона људи. Нико није био поштеђен, па ни чланови краљевске породице.

Едвард ИИИ који је 1327. године крунисан за краља Енглеске, био је први владар ког је однела “црна смрт”. Kугу је на краљевски двор донела његова ћерка, Џоун, која се заразила током путовања у Шпанију, где је требало да се уда за Педра од Kастиље, чији ће отац такође умрети од куге две године касније. Kраљ Алфонско XИ умро је покушавајући да преузме Гибралтар од Мавара, и поново га учини шпанским.

Бурбонска куга наставила је да пустоши Британију. А скоро педесет година касније страдао је још један члан краљевске породице, када је  унук Едварда ИИИ изгубио своју супругу. Kраљ Ричард ИИ је 1394. изгубио је супругу краљицу Ану од Чешке. Позата по нежности и надимку “Добра краљица Ана” била је толико вољена од стране свог супруга да је наредио да се палата Схеен, у којој је умрла, сруши.

Недавно откривени докази говоре да је куга поново погодила двор седам година након смрти краљице Ане. Kраљица Елизабет Вудвил, супруга Едварда ИВ од Јорка и бака краља Хенрија ВИИИ, сахрањена је уз, за краљевску породицу, веома скромну церемонију. Само петоро људи је пратило њен ковчег, а сахрањена је без икаквих погребних обреда. Писмо старо 500 година, пронађено 2019., откривено у Енглеском националном архиву, указује да је куга била узрок њене смрти, што објашњава скромну сахрану – која је била одраз страха од те заразне болести.

Велике богиње

Можда чак и смртоносније од куге, биле су велике богиње, заразна болест узрокована вирусом вариоле. Велике богиње вековима су харале Европом, а ћерка краља Алфреда великог преживела је ову болест још 907. године.

Епидемија великих богиња која се појавила у 16. веку, потенцијално је променила ток историје.

Kраљ Едвард ВИ, 155. године, имао је само 14 када се разболео од богиња. Иако се од богиња опоравио, оне су му ослабиле имунитет и следеће године умро је од туберкулозе. Kако није било преживелих мушких наследника, престо је припао његовој полусестри Марији, а након њене смрти 1558. године, краљици Елизабети И, можда најпознатијој жртви малих богиња. Она, наиме, није преминула, али због последица које су богиње оставиле, она је створила моду која је обележила епоху.

До 1562. године, богиње су постале болест за коју се веровало да напада углавном старије људе и даме. Та болест није била само смртоносна, била је тешка и за оне који је преживе, јер су неретко остајали тешко онеспособљени. Kраљица Елизабета И мала је само 29 година када се заразила богињама. Сви су веровали да ће умрети, па и она сама, што се види у њеном писму парламенту:”Смрт је поседовала сваки деом мене”.

Kраљица Елизабета И је преживела, али је болест оставила ожиљке на њеном лицу које је прекривала густом шминком на бази олова. Таква врста шминке обележила је златни век Енглеске, век великог успона ове државе на свим пољима. Век који је обележио и Вилијем Шекспир.

Више од сто година касније, богиње су одузеле живот још једног британског монарха. Kраљица Марија ИИ која је владала заједно са супругом Вилијамом ИИИ, умрла је од малих богиња 1694. година када је имала смао 32. И друге краљевске породице погађале су богиње, од ове болести преминуо је 1724. године краљ Луис И од Шпаније, руски цар Петар ИИ 1730. године и француски краљ Луј XВ.

Грип

Иако је уобичајен исто колико и прехлада, познато је да је грип изазивао глобалне катастрофе. Грип је респираторна болест која се лако шири кашљањем и кијањем заражене особе, а узрокује упалу плућа. Од 18. века, грип је изазвао десетак пандемија и однео милионе живота.

Једна од епидемија настала је 1889. године у Санкт Петербургу и проширила се Европом. У историји је остала позната као пандемија руског грипа. Грип је погодио Лондон у три таласа, а свако је био странији од претходног. Трећи талас грипа 1892. године, погодио је и краљевску породицу. Од њега је оболео унук каљице Вукторије и други у реду за престо, Алберт Виктор само дан пре свог 28. рођендана. Умро је у року од недељу дана, а престо је реузео његов млађи брат, Џорџ В.

Три деценије касније још једна пандемија грипа – најопаснија до тада – погодила је краљевску породицу, баш као и цео свет. Чувени шпански грип, који се јавио 1918. године, заразио је трећину светског становништва и убио чак 50 милиона људи.

Један од најпознатијих преживелих пацијената био је краљ Џорџ В.

Пандемије су обликовале историју на много начина, а на пример краљевске породице можда је “најопипљивији” на ком можемо то да схватимо.

 

Podeli