Социјални положај играча у Србији је горући дугогодишњи проблем због нерешеног питања радног стажа и статуса играча, оцењује се у Предлогу стратегије развоја културе Републике Србије од 2020. до 2029. године која је ушла у скупштинску процедуру.

Kако се наводи, установе културе су приморане да ангажују хонорарне сараднике као извођаче текућег репертоара, јер стално ангажовани старији играчи више нису у могућности да извршавају своје радне обавезе.

Запослених играча у Републици Србији има мање од 200, па се намеће потреба да се размотри промена старосне границе за одлазак играча у пензију, њихова преквалификација, као и побољшање њихове здравствене заштите, стоји у стратегији.

Оцењује се да је најзначајнији напредак у области уметничке игре остварен  у финансијском погледу, то јест у издвојеним буџетским средствима Министарства културе и информисања, која су у протеклом периоду вишеструко увећана.

У оквиру установа културе делује само пет ансамбала (Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, Ансамбл народних игара и песама Србије „Kоло” и Ансамбл народних игара и песама Kосова и Метохије „Венац” и Позориште на Теразијама у Београду). Они првенствено обухватају класичан балет и народну игру, осим Позоришта на Теразијама које углавном изводи мјузикле и има мањи професионални играчки ансамбл.

Добра полазишта за унапређење ове области јесу постојање традиције класичног балета, као и рад значајних стваралаца у области савремене игре и великог броја аматера који се баве најразличитијим формама игре, што представља широку основу за потенцијалне професионалне играче.

„Наш систем образовања играча неопходно је изменити и осавременити, јер су, између осталог, три ниже и средње балетске школе смештене у Београду, Панчеву и Новом Саду, и тако недоступне за највећи број деце и младих у Републици Србији“, оцењено је у Стратегији. Однедавно ради и прва акредитована високошколска установа у области уметничке игре, која за сада не може у потпуности да задовољи потребе у овој области.

Додаје се да је у јачању савремене плесне сцене и формирању нове публике посебно важну улогу имао је Београдски фестивал игре, основан 2004. године. Фестивал је дао значајан допринос позиционирању ове уметничке гране, стварајући нову, младу публику и популаришући уметничку игру.

Удружење балетских играча Србије од 1996. године организује Фестивал кореографских минијатура чији је циљ подстицање рада младих кореографа савременог плесног израза, док удружење Станица – сервис за савремени плес, већ неколико година организује међународни фестивал „Kонденз”, као и бројне образовне програме намењене кореографима и играчима.

Извор: Нова економија

Фото: Pixabay