Наше услуге
Ценовник
Израда интернет сајтоваKrajem avgusta kleveta je u Republici Srpskoj ponovo postala krivično delo. Za iznošenje zlonamernih ili neistinitih tvrdnji o nekoj osobi predviđene su novčane kazne od 1.000 do 3.000 evra. U Srbiji kleveta je kao krivično delo ukinuta 2012. godine, zbog usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom.
Foto: RTV Biser
U bivšim jugoslovenskim republikama vodilo se na stotine postupaka zbog klevete. Najmanje u Sloveniji. To krivično delo bilo je jedino kod kojeg je teret dokazivanja bio na okrivljenom. To što je kleveta ponovo krivično delo u Srpskoj, novinari vide kao otežavajuću okolnost.
„Doći ćemo u situaciju da su novinari, kriminalci, lopovi, ubice u istoj ravni, jer krivično delo je kada ubijete čoveka, krivično delo je kada sud oceni da ste nekoga oklevetali. Imaćemo situaciju da su novinari u Republici Srpskoj osobe sa krivičnim dosijeom“, tvrdi Slađan Tomić, novinar magazina Buka.
U Srbiji kleveta od 2012. nije krivično delo i kako kažu pravnici – tako treba i da ostane, jer bi vraćanje bilo shvaćeno kao udar na slobodu izražavanja.
„Potrebno je izvršiti temeljne izmene u Zakonu o javnom informisanju i medijima i predvideti bolju zaštitu dostojanstva ličnosti, časti i ugleda u tom zakoniku, a možda bi sudovi češće trebalo da primenjuju član 119 tog zakona koji predviđa da ukoliko je izdavač, odnosno medij, ostvario nekakvu dobit objavljujući klevetničke informacije, da u tom slučaju deo dobiti može da se dosudi u korist lica čiji su čast, odnosno ugled, povređen“, kaže Goran Ilić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Dejan Milenković ističe da postoji nekoliko novinarskih i medijskih standarda koji su kao takvi predviđeni Zakonom o javnom informisanju, a najznačajniji je obaveza novinarske pažnje.
„To je da pre objavljivanja informacije urednik ili novinar sa pažnjom dužnom okolnostima zapravo proveri njenu istinitost i potpunost. I to je suština cele priče i celog dokazivanja“, dodaje Milenković.
Uvreda i dalje deo Krivičnog zakonika
Sloboda govora jeste garantovana Ustavom, ali to ne znači da je dato zeleno svetlo za uvredu, koja je i dalje deo Krivičnog zakonika.
„Savet Evrope i EU više ne podržavaju krivično gonjenje kada je reč o toj vrsti krivičnih dela. Ona postoje u pojedinim delovima sveta i jednostavno se ne primenjuju, a u drugim je ostalo samo zapravo kao povreda časti i ugleda, odnosno građansko-pravna odgovornost za štetu“, objašnjava profesor Milenković.
Takav je bio slučaj nekadašnje zvezde američkog fudbala O Džej Simpsona. Bio je glavni osumnjičeni za ubistvo bivše žene i njenog partnera, ali nije osuđen. Međutim, pokrenut je drugi postupak za naknadu štete, u kojem je parnični sud utvrdio da postoje indicije da je počinio ubistvo – i celokupna njegova imovina data je porodicama žrtava.
