Vesti

Vlasnicima imovine u Srbiji oduzete posle Drugog svetskog rata, obračunata vrednost obeštećenja do 1.000 evra biće isplaćena isključivo u novcu u celokupnom iznosu, jedna je od predloženih izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koji je upućen u Skupštinu.

Ilustracija/Pixabay

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić rekao je za Betu da će pravosnažna rešenja početi da se realizuju kada Vlada Srbije donese akt o koeficijentu na osnovu koga će se utvrditi iznos obeštećenja.

Ukupna suma za obeštećenje vlasnika oduzete imovine je dve milijarde evra, a koeficijent se izračunava tako što se ta suma stavi u odnos sa ukupnim zbirom osnovica obeštećenja na osnovu pravosnažnih rešenja Agencije za restituciju.

Vlada Srbije je trebalo da utvrdi koeficijent do marta ove godine, ali to nije urađeno. Obeštećenje se sprovodi emitovanjem obveznica jednom godišnje na osnovu rešenja Agencije koja su postala pravosnažna do 30. juna tekuće godine.

“Agencija za restituciju je do sada obradila oko 80 odsto zahteva za povraćaj imovine i oko deset odsto za novčano obeštećenje”, rekao je Sekulić.

U izmenama zakona je navedeno da “ukupan iznos obeštećenja ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost zemlje i privredni rast pa je za tu namenu izdvojeno dve milijarde evra, plus pripadajuće kamate od dva odsto godišnje do isplate konačne sume”, a maksimalni iznos obeštećenja po zahtevu je 500. 000 evra.

Obveznice dospevaju 15. januara naredne godine u odnosu na godinu kada se isplati akontacija, rok isplate za građane mlađe od 65 godina je 12 godina, za one preko 65 godina rok dospeća je deset, a za starije od 70 godina rok je pet godina. Obveznicama se može trgovati na berzi.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić ocenio je da unošenje izmena u zakon o obeštećenju u vrednosti do 1.000 evra podseća na “sagu o 1.000 evra od besplatnih akcija”.

“Oštećeni vlasnici imovine neće dobiti ni tih 1.000 evra jer je država za ovu godinu bila odvojila u budžetu osam miliona evra, a za narednu 800.000 evra”, rekao je Antić i dodao da je Fond za restitucijiu u koji je trebalo da se sliva deo novca od privatizacija, a iz kojeg je trebalo da se finansira obeštećenje, prazan.

Antić je rekao da su stari vlasnici diskriminisani po više osnova, zato što je procena tržišne vrednosti imovine za javna preduzeća važeća samo dve godine dok su procene vrednosti oduzete imovine stare i do devet godina.

On je rekao da je neprihvatljivo i da Agencija daje mišljenje o tome kome može da se vrati imovina, a ko da se novčano obešteti i da o tome mora da se odluči poštovanjem celog postupka od žalbe do upravnog spora.

“Za nepokretnosti koje bi trebalo da se vrate starim vlasnicima će javnim preduzećima, opštinama i gradovima koji sada njima upravljaju biti dovoljna samo potvrda Agencije, da bi upisali, otudjili i raspolagali njima, rekao je Antić.

Zakon o vraćanju oduzete imovine i izmene morale su, kako je rekao, da budu razmatrane u Ministarstvu pravde, a ne Ministarstvu finansija.

Antić je ocenio da država želi da izigra stare vlasnike imovine i na taj način što je iz Zakona izbrisala odrednicu da su obaveze prema vlasnicima oduzete imovine deo javnog duga. Mreža za restituciju, prema njegovim rečima, insistira da se najveći deo imovine vrati u naturi, “umesto što je arče državna i javna preduzeća”.

Autor: N1

Najčitanije objave