FEDRAS – zaštitni znak opštine Malo Crniće

Festival dramskih amatera sela Srbije ove godine održan je po 49. put od 14. do 22. oktobra u Malom Crniću. Iako je epidemiloška situacija ove godine doprinela da se festival održi u nešto izmenjenoj formi, publika je bila dosledna, i uz poštovanje propisanih mera (nošenje maski i držanje distance), svako veče je podržala pozorišni amaterizam.

U takmičarskom programu učestvovalo je sedam predstava – iz Surduka, Žitišta (Banatsko Karađorđevo), Beograda, Despotovca, Starog Sela, Nove Pazove i Ćuprije. Domaćini su nastupili prve večeri, odigravši revijalno predstavu „Prosidba – Velika je muka moja“, po tekstu i režiji Slobodana Ćustića. Odigrane su i dve dečije predstave – „Kirija“, koju je izveo Dramski studio CZK Požarevac, u adaptaciji i režiji Slobodana Stepića i „Kako je pobeđen strašni razbojnik Balačko“, u izvođenju Dramskog ateljea KUD-a „Vuk Karadžić“ iz Trstenika, u režiji Miloša Miloševića Šike.

Na ovogodišnjem FEDRAS-u najviše nagrada osvojila je predstava „Sve o ženama“, autora Mira Gavrana, u režiji Aleksandera Bakoa, u izvođenju Amaterskog pozorišta „Mirko Tatalović Ćira“ iz Nove Pazove.

„Organizatori jednog od najstarijih festivala amaterskog pozorišta u Srbiji najviše pohvala su dobili za hrabrost, jer su se usudili da organizuju program ovako velikog festivala u znatno otežanim uslovima“, rekao je na zatvaranju festivala Nikola Tomić, v.d. direktor Centra za kulturu Malo Crniće.

Kao deo pratećeg programa, promovisan je 50. jubilarni broj časopisa „Stig“ i priređen je omaž Momčilu Ćiri Životiću, glumcu Narodnog pozorišta iz Beograda, rodom iz Kule, koji je preminuo u maju ove godine u 89. godini.

Više od 1.000 gledalaca je pratilo ovogodišnji FEDRAS. Bilo bi i više, da epidemiloška situacija i mere kojih su se organizatori pridržavali, nisu nametnuli nova pravila – sedenje na svakom drugom sedištu, čime je velikom broju gledalaca uskraćeno uživanje u pozorišnim predstavama.

Ono što, sigurno, nije izostalo ove godine, jeste podrška amaterizmu u najtežim danima od kada je neko usmerio svoju ljubav prema amaterskom pozorištu i preneo na scenu.

„Ta ljubav je nenaplativa, ali i jedinstvena, jer su amateri, upravo nosioci kulture i njenih delatnosti u velikom skupu svih umetnika naše zemlje. Ponosno se može reći da je FEDRAS stub i temelj pozorišnog amaterizma u Srbiji“, istakao je direktor Tomić.

Pozorište je neugasivo i neuništivo, izdržaće sve

S obzirom na to da su mnoge kulturne manifestacije ove godine odložene ili otkazane zbog aktulne epidemiološke situacije, kao i da se publika polako vraća u pozorišne sale uz određene mere zaštite i uz poštovanje distance, što za posledicu ima duplo manje posetilaca, neki pozorišni festivali biće, ipak, organizovani. Kako će izgledati i hoće li ispuniti očekivanja publike, znaće se u bliskoj budućnosti.

Pozorišna publika željno iščekuje da vidi nove predstave, bilo profesionalne, bilo amaterske, jer je od početka pandemije koronavirusa, kultura skrajnuta. Sve se svelo na onlajn predstavljanja, ali znamo da to ne može da publici priušti isti užitak kao kada dođe u pozorište.

Dramski amaterizam u Srbiji ima publiku, o čemu svedoče posete festivalima, kako u manjim, tako i u većim sredinama. Festivali su osnivani, uglavnom, u čast glumaca koji su ostavili traga u pozorišnom i kulturnom životu uopšte u nekoj sredini. Kako bi se sačuvala uspomena na te ljude, glumci amateri ili kulturne ustanove, osnivale su pozorišne festivale. Neki gradovi i opštine imaju i po nekoliko.

Tokom decenija održavanja FEDRAS-a, scenom u Centru za kulturu Malo Crniće, prodefilovale su stotine glumaca amatera, od kojih su mnogi kasnije postali profesionalni glumci i koji su se različitim povodima, vraćali u Malo Crniće. Jednostavno, ovaj festival odoleva vremenu, kao jedan od retkih u Srbiji, pa i Evropi, kada je u pitanju dramski amaterizam. Bez dramskog amaterizma, nema ni profesionalizma.

Kako kaže glumac Boris Pingović, dramski amaterizam je baza iz koje se regrutuju naši budući pozorišni umetnici i stvaraoci.

„To bi trebalo da bude i jedna sistemski podržana stvar (dramski amaterizam), kao što ovde na FEDRAS-u i jeste i lepo je što to traje toliko dugo. Mislim, svako trajanje u našoj zemlji je fantastično kad je tako pozitivno i dugovečno. Samim tim, FEDRAS je institucija s obzirom na činjenicu da toliko dugo traje“, rekao je Pingović za RTV Biser.

Povodom izjave jednog kolege „da je glumac – glumac, bez obzira na to da li je amater ili profesionalac“, Pingović se zdušno složio sa tim i dodao:

„Ja ni ne volim te podele. Mi kad stanemo na scenu, deo smo iste priče. Profesionalci imaju tu „nesreću“ da žive, isključivo, od toga, za razliku od amatera koji sebi mogu da priušte i nešto pride, ali to ne spočitava nikakvu kvalitativnu razliku. Mislim da je, često, vrlo prožimajuće i da su rezultati vrlo zapanjujući, kad je amaterizam u pitanju, da dodiruje profesionalni domet. A, opet nekad profesionalni domet, sklizne u amaterizam“, objašnjava Pingović.

Upitan, da li veruje da će se publika vratiti u pozorišne sale u onom obimu kao pre pandemije, gotovo je siguran i kaže da pored one dve maske koje simbolizuju teatar – veseo i tužan izraz lica – dobili smo i treću na koju se navikavamo.

„Navikne se pozorište na sve. Postoji već 3.000 godina, postojaće i dalje. Pozorište je neugasivo i neuništivo, izdržaće sve. Kada sve ovo prođe, vratiće se narod u pozorište u još većem broju, jer smo se uželeli toga i mi i publika. Zapravo, čvrsto verujem u to“, izričit je Pingović.

„Umetnički način života je, svakako, mudar način života“ – Miroslav Krleža

Festival dramskih amatera sela Srbije je osnovan sa željom da se selo i seljak predstave u nekom čistijem, plemenitijem i umetničkijem izrazu.

Dramaturga Milisava Milenkovića je Krležina misao podstakla da svoje rodno mesto izvuče iz „gliba, iz prašine koja se gomilala na malocrnićkoj kaldrmi“.

Dve godine pre osnivanja FEDRAS-a, grupa intelektualaca predvođena Srboljubom Mitićem i Milisavom Milenkovićem osnovala je časopis „Stig“ koji ove godine proslavlja pola veka. Ista grupa okupljena oko „Stiga“, tzv. Stiška grupa pesnika, je krenula u avanturu koja se zove pozorišni amaterizam. Smišljajući i sarađujući sa ljudima iz Saveza amatera, a već sa diplomom dramaturga u rukama, Milisav je došao na ideju da predloži ondašnjem rukovodstvu, predsedniku Dragoljubu Jovičiću, da opština ima svoj praznik, dan amaterskih pozorišta sela Srbije.

Od početka se FEDRAS održavao na Dan oslobođenja opštine Malo Crniće – 14. oktobra, jer, kako kaže Milenković, oduvek je verovao da se sloboda i umetnost podudaraju.

Ne seća se prve predstave koja je izvedena na prvoj večeri FEDRAS-a, ali pamti prve suze koje su prolivene.

„Moji prijatelji iz Kališta su igrali „Hasanaginicu“, Milana Ogrizovića. Scena kada Hasan-aga neće da primi svoju decu ili da ih vrati svojoj majci, video sam suze na staračkim licima. Tako da su me te suze uverile da pozorište može da bude autentičan doživljaj i da može da uzbudi i uznemiri tu tvrdu seljačku prirodu i da sem pluga, ašova, lopate i motike, u tim seljačkim rukama može da zaživi i umetničko delo koje se zove pozorište i pozorišni život“, priseća se Milenković.

Od samog osnivanja FEDRAS je festival koji je objedinjavao Srbiju, što podrazumeva gostovanje dve predstave iz Vojvodine, jednu sa KiM i šest do sedam predstava iz centralne Srbije.

Mnogo toga se promenilo za ovih 49 godina, ali je ostalo nešto što je, kako kaže Milenković, posebna draž FEDRAS-a, a to je znatiželja publike koja hrli u pozorišnu salu.

„To je znak da umetnički nerv, makar i u doživljaju, ali i u izvođenju može da živi u seljaku, tom tvrdokornom, nepoverljivom čoveku koga je odnegovala stiška ravnica ili bilo koji drugi predeo u Srbiji. Najbolje predstave na FEDRAS-u su upravo one koje su se bavile time, kao recimo, „Kamen za pod glavu“ u izvedbi ansambla iz Kališta u režiji Miodraga Milanovića Mage. Isti ansambl je igrao i „Otkriće“, Dobrice Ćosića. To su po mom osećanju, dve najbolje predstave iz tog miljea, ambijenta koji je blizak seljačkom mentalitetu“, objašnjava Milenković.

Da je Malo Crniće postalo poznato van granica opštine i Braničevskog okruga, dokazuje i činjenica da, kako priča Milenković, do ’70-ih godina prošlog veka, retko ko je znao šta je i gde je Malo Crniće. Danas ga prepoznaju po časopisu „Stig“ i po FEDRAS-u.

„Ako išta drugo, onda se taj lepi glas o pitomoj stiškoj ravnici, Mlavi, uopšte o tom predelu, vinuo Srbijom, onda je to zasluga „Stiga“ i FEDRAS-a“, izričit je Milenković.

Pored Milisava Milenkovića, svedoci osnivanja FEDRAS-a su i Mića Nestorović, otac glumca Mihajla Nestorovića, koji je na FEDRAS-u odigrao svoje prve uloge, pa i glumac Lepomir Ivković.

Do sada je na FEDRAS-u izvedeno više od 400 pozorišnih predstava u konkurenciji i veliki broj van konkurencije na sprskom, rumunskom, mađarskom, rusinskom, slovačkom, albanskom i drugim jezicma.
Pored dramskih amatera, FEDRAS okuplja i pesnike, slikare, muzičare, i druge stvaraoce sa teritorije republike Srbije. Na FEDRAS-u se organizuju i okrugli stolovi, uglavnom sa tematikom pozorišnog amaterizma u selima Srbije.

Ova značajna kulturna manifestacija ugostila je mnoge eminentne dramske umetnike, od Raše Plaovića i Ljubinke Bobić do Mire Stupice, Ružice Sokić, Radeta Šerbedžije, Ljube Tadića i mnogih drugih.

Organizatori FEDRAS-a su Centar za kulturu Malo Crniće sa svojim telima, opština Malo Crniće i Savez amatera Srbije.

FEDRAS, seosko pozorište dožiljava svake godine u oktobru svoj pravi procvat kada se Malo Crniće i meštani ovog kraja okupljaju i uživaju u majstorijama amaterskih pozorišta, na daleko poznatog amaterizma svog i gostujućih pozorišta.

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta  “Malo Crniće – veliko nasleđe” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Malo Crniće radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2020. godini. Imajući u vidu da je ova teritorija bogata kulturno – istorijskim nasleđem i umsneom tradicijom, kao i brojnim institucijama i udruženjima koja održavaju i neguju ovu baštinu, realizacija ovog projekta je značajna kao podsticaj da se nastavi putem očuvanja ovog bogatstva i svojevrstan dokument koji bi mogao da ostane u nasleđe budućim generacijama istraživača i zaštitara kulturne zaostavštine opštine Malo Crniće. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Malo Crniće.

Autor teksta i fotografija: Redakcija RTV Biser