Nećemo uopšte pogrešiti ako kažemo da je priča o Koko Šanel priča o modi 20. veka. Avangardna, drugačija, smela, 20-ih godina prošlog veka lansirala je novi modni stil koji je bio u potpunoj suprotnosti s dotadašnjim modnim standardima. Smatrala je jednostavnost ključem istinske elegancije, te je shodno tome promenila žensku modu na način da je ženama skinula neudobne korsete i ponudila im svakodnevnu, praktičnu odeću koja je oslobodila žensko telo.

YT

Inspiraciju za svoj novi modni pristup je crpela iz materijala i čistih linija muške odeće. Koko Šanel je najviše ostala zapamćena po ženskom odelu koje se sastoji od suknje do kolena i sakoa, po maloj crnoj haljini i po parfemu „Chanel No. 5“ koji je postao legendarni miris 20. veka. Njene ideje se nisu završavale samo na kreiranju modela, ona je iskreirala kompletan modni stil. Sastavni delovi Šanel stila postale su ručne torbice sa drškama od zlatnih obruča spojenih u lanac, šik detalji u vidu velikog cveta na reveru ili biserne, višeslojne ogrlice, ali i ravne cipele. Koko se nije dokazala samo kao vrsna modna dizajnerka i kreatorka, već i kao veoma promućurna i sposobna poslovna žena.

Gabrijela Šanel, kako joj je pravo ime, rođena je 19. avgusta 1883. u Saumuru, malom francuskom gradu. Bila je vanbračno dete uličnog prodavca i domaćice, koji su pored nje imali još petoro dece. Uprkos tome što su deca bila rođena u vanbračnoj zajednici, što je u to vreme bilo nedopustivo, majka je ipak uspela Gabrijelu da krsti očevim prezimenom Šasnel. Greškom crkvenog službenika, koji je u krštenici upisao Šanel umesto Šasnel, Gabrijela je dobila prezime po kome će postati poznata. Kada je imala 11 godina, majka joj je umrla, a otac nije hteo da preuzme brigu o deci. Završila je u sirotištu i o njoj su se brinule opatice. U sirotištu je ostala pet godina i u njemu je izučila krojački zanat.

Napunivši 16 godina Gabrijela napušta sirotište i počinje da radi kao krojačica. Nedugo zatim seli se u Pariz gde počinje da radi po noćnim klubovima kao igračica i pevačica. Nadimak Koko, koji će kasnije početi da koristi kao ime, „zaradila“ je pevajući pesmu „Qui qu a vu Coco dans le Trocadero“, u kafeu „La Rotonda“ na Montparnasu. Njena velika želja je, inače, bila da se bavi dizjanom i izradom šešira koji su u to doba bili neizostavni modni detalj svake dame. Zahvaljujući finansijskoj pomoći vojnog oficira i bogatog naslednika Etjena Balzana čija je ljubavnica bila, Koko 1909. otvara svoj prvi butik, čime njen san počinje da se ostvaruje.

Posao je odlično krenuo i Gabrijela ne samo da je kreirala šešire, već je nakon kratkog vremena svojim mušterije počela da nudi jednostavne kreacije koje su se odlikovale praktičnošću i udobnošću, koje su zapravo predstavljale začetak njene „nove mode“. Uprkos početnom prihvatanju, njena odeća se teško probijala, ali uz pomoć novog muškarca, jedne od njenih najvećih ljubavi, industrijalca Artura Kapela, koji je verovao u njene vizije, Koko otvara nove butike u Dovilu i Bijaricu. Već 1920.godine Šanel je predstavljala respektabilnu modnu kuću koja je zapošljavala preko 300 radnika.

Početkom 20-ih godina prošlog veka, Koko širi područje svog kreativnog delovanja na visoki modni dizajn, kreirajući komforne i elegantne kostime, haljine, ženske pantalone, nakit i parfeme. Opuštenim kreacijama, kratkim suknjama i komfornim odevnim predmetima snažno se suprotstavlja dotad vrlo raširenoj modi strogih, konzervativnih linija. Muški stil odevanja česta joj je inspiracija. Tako je nastao i čuveni Šanel kostim, po kome će ostati upamćena. Elegantni komplet koji karakteriše suknja do kolena i kratak, strukiran sako, tradicionalno izrađen od vune i ukrašen dugmićima boje zlata, postao je trajno obeležje stila i omiljen odevni predmet žena, naročito pripadnica viših slojeva.

Početak priče o Koko Šanel uklopio se u dobro poznati kalup nesrećne i siromašne devojčice koja tokom života upornošću i trudom stiže do slave i bogatstva. Ipak, njen život bio je sve, samo ne ukalupljen i prosečan. Nadasve snažna i energična, strastvena i oštra, promišljena i veoma privlačna, bila je fatalna žena koja je čvrsto verovala u sebe, svoju viziju, ideje i ideale.

Gabrijel Šanel prve korake napravila je u velikoj bedi i sirotinji i to kao vanbračno dete, što je kasnije u životu vešto krila. Sa dvanaest godina ostaje bez majke i pada u ruke ocu, koji je hladnokrvno ostavlja u jednom sirotištu gde su je odgajile časne sestre. Kasnije je umela da prizna da nikada nije shvatila postupak svog oca, kao i da je to nanelo trajne ožiljke njenoj duši, načinivši je strogom i neosetljivom. Međutim, život u samostanu doneo joj ljubav prema šivenju, kao i ogromnu želju da postane neko i nešto. Upravo su krojačka veština, konac i igla zanavek obeležili njen život, dovevši je na staze luksuza, moći i nezaborava. U samostalnu borbu sa životom kreće kao šesnaestogodišnja devojka, rešena da se izbori za blagostanje i svoje mesto pod suncem. Mlada Francuskinja plenila je vrcavim i neponovljivim duhom, ali i atraktivnošću, impulsivnošću i izvesnom bezobzirnošću.

Prva stanica na putu do uspeha bili su kabarei, gde je radila kao pevačica i plesačica, ali skromne glasovne mogućnosti nisu obećavale značajnu karijeru. Uprkos nedostatku pevačkog talenta, Gabrijel je zahvaljujući svojoj  urođenoj otmenosti i harizmi, kao i izvesnoj slobodi u ponašanju, privlačila pažnju muškaraca, uspevši da zaintrigira pripadnike tadašnje elite, što je ona spremno i lukavo umela i da iskoristi. Upravo iz tog dela njenog života potiče nadimak po kome je danas poznaje ceo svet: Koko.

Presudnu ulogu u finansijskoj podršci i pokretanju njene karijere u svetu mode odigrao je francuski milioner Etjen Balzan, njen ljubavnik i partner. Život na visokoj nozi doneo joj je dobre kontakte, hrabrost i samopouzdanje da se otisne u vode dizajna, a šeširi, tada nezaobilazni modni detalj, koje je prvobitno kreirala nosile su sve važne žene Francuske, što ju je veoma brzo i proslavilo. Ona otvara i svoju prvu prodavnicu šešira, koju polako, ali sigurno širi i na kostime i haljine.

Koko, mada neosporno talentovana, inovativna i predana svom radu, bez ozbiljne finansijske pomoći nije mogla da stvori impresivnu karijeru kakvoj je težila. Zato je najvažniji stepenik ka svetskom uspehu i stvaranju imperije Šanel bila njena strasna i velika ljubavna priča sa engleskim aristokratom Arturom Kapelom. Kapelo, zvan „Dečko“, inače prijatelj Balzana koga je Koko bez dileme ostavila nakon što je stala na svoje noge, bio je uticajan i moćan čovek, koji je velikodušno finansirao njene ideje i projekte, i uticao na procvat i promociju njenog stvaralaštva. On je znao da će njeni modeli pomeriti granice tog vremena, što i jesu, po prvi put u istoriji mode nudeći jednostavnost, svedene krojeve i komfor u kombinaciji sa vrhunskom elegancijom i glamurom.

Kapelo se ipak, iz nepoznatih razloga, ženi drugom ženom, nastavljajući istovremeno vezu sa Koko. Ubrzo gine u saobraćajnoj nesreći, što je naizgled nesalomivu Koko bitno uzdrmalo. Oporavak slomljenom srcu donose brojne afere i to isključivo sa izuzetnim muškarcima, obrazovanim, slavnim, bogatim i poželjnim. Spisak svih njenih ljubavnika zauvek će ostati skriven, ipak obeladonjene su veze sa ruskim knezom Dimitrijem Pavlovičem, čuvenim kompozitorom Igorom Stravinskim, vojvodom od Vestminstera, a kruže glasine da je zavela čak i Pikasa i Dalija.

Koko Šanel bila je veličanstvena dama sa duhom muškarca, sledila je svoj san o modernoj, jakoj ženi oslobođenoj stega, šablona i pravila ponašanja, kako u modi, tako i u životu. Koko Šanel bila je revolucinar, borac za ženska prava, ona koja je zauvek promenila tok mode, oslobodivši ženu preuskih korseta i dugih, glomaznih suknji. Nikada nije crtala svoje kreacije, stvarala ih je na licu mesta, na manekenkama, a ideje su u njenoj glavi uvek bile žive i nove. Ona je ženske garderobere obradovala svevremenom elegancijom i blagim seksepilom, lansiravši sada već klasike: malu crnu haljinu, ženske pantalone, „zvoncare“, kratke kapute, uske sakoe i ravne suknje, udobne kostime od tvida i žerseje, šešire i torbice sa tankim kaišem. Učinila je crnu i belu neprikosnovenim bojama, a bisere i parfem neizbežnim detaljima svake žene od stila. Koko Šanel uvek je isticala da je njeno stvaralaštvo van trendova, van mode, van vremena: „Ne volim kada ljudi pričaju o Šanel modi. Šanel je pre svega stil. Moda, vidite, izlazi iz mode. Stil je večan.“

Neposredno pred Drugi svetski rat, na vrhuncu slave, kreativnosti i stvaralačke energije, Koko Šanel zatvara svoje butike, sa skromnim objašnjenjem da za modu više nije vreme. Upravo su joj te ratne godine na put bacile još jednu snažnu ljubav, koja je nasuprot dotadašnjim iskustvima, na njen život, ugled i karijeru bacila veliku mrlju. Aktivno i javno održavala je vezu sa nemačkim oficirom, što je povuklo za sobom sumnju da je nacistički špijun, njihov simpatizer i saradnik, kao i antisemit, a sve to rezultiralo je hapšenjem. Intervencijom engleske kraljevske porodice oslobodila se optužbi, ali bila je primorana da se preseli u neutralnu Švajcarsku.

U Francusku se vraća deset godina kasnije, već gazeći sedamdesete, ali i dalje vitalna, promišljena, britka i doterana, rešena da ponovo napravi bum na modnoj sceni. Sujetna i nespremna na konkurenciju, svoj povratak na modno tlo domovine obeležila je rečima: „Nisam više mogla da gledam šta su sa pariskom visokom modom uradili dizajneri poput Diora!“. Njena nova kolekcija, međutim, nije toplo pozdravljena, jer Francuzi uprkos njenim ranijim zaslugama nisu bili spremni da joj oproste svojevrsnu „izdaju“ i potencijalnu saradnju sa okupatorima. Nepokolebljiva, samosvesna i istrajna Koko, očekivano nije poklekla, već je uspeh i hvalu potražila i van evropskog kontinenta, što je urodilo plodom: Amerika je počela da obožava Šanel.

Umrla je na pragu devedesete godine života, 10. januara 1971. godine u Parizu, spremajući oproštajnu kolekciju. Za sobom je ostavila večni trag u istoriji ženske mode, ali i ženske indivudalnosti i samostalnosti, zadajući lekciju iz smelosti, promišljenosti, otmenosti i stila!

Sa razlogom najznačajnija žena 20. veka… veličanstvena, jedinstvena, neumorna i genijalna Koko Šanel!

Autor: RTV “Biser”, Izvor: WP

Podeli