Истом брзином којом се повећава број случајева оболелин од вируса ЦОВИД-19, шири се и пандемија страха, можда и брже. Kако да то успоримо?

Из дана у дан добијамо информације о отказивању јавних догађаја „због страха од вируса корона“. Телевизије приказују снимке „паничне куповине због вируса корона“.

Због природе савремених медија, страх се шири брже од вируса. Гледање или слушање некога ко се плаши и код вас изазива страх, а да тога нисте ни свесни, пише Јацек Дебиек, доцент на катедри за психијатрију и асистент на Институту за молекуларну и бихевиоралну неуронауку на Универзитету у Мичигену, за Тхе Цонверсатион.

Страх као одговор на опасност

Зараза страхом је еволуцијски феномен који научници примећују код многих животињских врста којима страх, у неким ситуацијама, може да буде драгоцен за опстанак.

Замислите крдо антилопа како пасе на сунчаној афричкој савани. Ођедном, једна осети како им лав полако прилази. У првом тренутку она се „заледи“, а онда се код ње укључује аларм за бег и она почиње да трчи. Истог тренутка читаво крдо почиње да је следи.

Мозак је подешен тако да реагује на претње из окружења. Амигдала, структура скривена дубоко у пределу главе у темпоралном режња мозга, кључна је за реаговање на претње. Она добија сензорне информације и брзо открива надражаје повезане са опасношц́у.

Тада амигдала прослеђује сигнал другим подручјима мозга ради даље координације специфичних одбрамбених одговора.

Ова координација најчешће се испољава као страх, „смрзавање“, лет/бег или борба. Ми – људска биц́а – делимо та аутоматска, подсвесна понашања са животињским врстама.

Страх од заразе је корак даље

Наведени пример о антилопи објашњава директан страх који је она осетила када је опазила лава у близини. Али страх од заразе је корак даље.

Понашање крда које је пратило антилопу која је прва почела да трчи, такође је аутоматско. Њихов бег није директно покренут присуством лава, већ понашањем једног, престрављеног члана групе. Читаво крдо прихватило је понашање појединца.

Баш као и животиње, и људи су осетљиви на панику или страх који примете код других људи. Људска бића су подешена да код других људи препознају борбу за опстанак.

Kао најважнију за ову способност, експерименталне студије су идентификовале структуру мозга која се назива предњи цингулатни кортекс (АЦЦ). Он окружује сноп влакана који спајају леву и десну хемисферу мозга. Kада посматрате особу која је у страху, ваш АЦЦ ц́е се упалити.

Овакав одговор на страх код животиња се развио како би се сачувале, и спасиле читаву своју групу од нестајања. А да ствар буде интересантнија, истраживања су показала да је пренос страха јачи међу људима који су у сродству или припадају истој групи.

Али ипак, зараза страхом је ефикасна и међу припадницима различитих група. На пример, познато је да узрујано кретање птица покреће одбрамбене механизме код многих сисара.

Преношење страха у 2020.

Оно што нам отежава да се контролишемо је то што страхом можемо да се заразимо аутоматски, подсвесно.

Овај феномен објашњава масовне нападе панике који се могу јавити током концерата, утакмица или других јавних окупљања. Једном када се у гомили покрене страх – када неко на пример помисли да је чуо пуцањ – нема времена ни могуц́ности да се то проверава. Људи се ослањају једни на друге, баш као и антилопе. Страх путује од једног до другог, инфицирајуц́и сваког појединца. Свако почиње да трчи како би се спасао. Често се, на жалост, масовни напади панике завршавају трагедијама.

У случају вируса корона, зараза не захтева директан физички контакт, количина застрашујућих слика и информација које пласирају медији, веома ефикасно шире страх.

Штавише, док се атилопе смирују када од грабљивца побегну на сигурну удаљеност, вести и слике су свеприсутне – па осећај непосредне опасности никада не престаје.

Како се ублажава страх

Нема начина да спречите да вас страх зарази, али можете да га ублажите. Будуц́и да је то социјални феномен, можете да примените вежбе које регулишу социјално понашање.

Попут информација о страху, и информације о сигурности су заразне. Студије су показале да бити у присуству мирне и самоуверене особе може да помогне у превазилажењу страха стеченог посматрањем других. На пример, уплашено дете ће се смирити ако је поред њега смирена одрасла особа. Овај модел посебно је ефикасна када је та особа неко ко вам је близак, или неко ко вам је ауторитет

Такође, дела су важнија од речи, а речи и дела морају да се подударају. На пример, ако покушавате да објасните некоме да нема потребе да здрава особа носи маску за лице, а та особа истовремено на телевизији гледа како здраво особље неке болнице носи маске, то може да буде контрапродуктивно. Људи ће да купују и носе маске за лице јер виде да да их носе особе од ауторитета.

Али речи су и даље важне. Информације о опасности и безбедности морају бити јасне! Kада сте под великим стресом, теже ображујете детаље и нијансе. „Затрпавање“ важних чињеница споредним информацијама повећава несигурност, а она страх и неизвесност. Зато читајте само основне информација, а избегавајте да у недоглед читате објаве и вести на интернету.

Еволуција је учинила да делимо страхове, али нам је исто тако омогућила и да се заједно са њима носимо!

 

Извор: Национална географија