Уместо најаве фестивала „Глумачке свечаности Миливоје Живановић“

Аутор: РТВ „Бисер“, Извор: ЦЗК Пожаревац, Фото: ЦЗК Пожаревац, РТВ „Бисер“

На Великој сцени Центра за културу Пожаревац, вечерас неће бити отворене јубиларне 25. Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“, у част и славу великана нашег глумишта.

Преносимо поруку коју је Др Миливоје Млађеновић, селектор фестивала, послао тим поводом.

Др Миливоје Млађеновић, селектор фестивала

“Уместо да градоначелник Пожаревца, Бане Спасовић, по обичају установљеном пре 25 година, вечерас кључеве Града симболично преда глумцима који ће својом уметношћу у наредних шест вечери славити име Миливоја Живановића, великана спрске глуме и промовисати његове следбенике, град је Пожаревац, под опсадом злокобног вируса.

Уместо да Зијах Соколовић, прослављени глумац, позван да ове године, својом беседом о глумцу, осоколи српско глумиште и глумиште региона, он је, пре неколико дана са терасе свог сарајевског стана бодрио грађанство, људство… Из дана у дан, стешњени, унижени, оковани без окова, устрашени, људи од позоришта на YouTube каналу емитују снимке својих представа, иако знају да је то тек слабашно подсећање на моћ позоришта чија је суштина, највећи смисао, само у најдиректнијем обраћању публици…Али и тако, какво је да је, боље је од ћутње којом смо се заразили ових дана.

Јубиларне, 25. Глумачке свечаности конципране су тако да се на пожаревачкој сцени од 4. до 9. априла приреди парада глумаца који се по својим уметничким својствима равнају према Миливоју Живановићу, глумцу који је био заиста врхунско мерило своје епохе, а стварао „на прагу авангарде“.

У свих пет такмичарских представа, тако се наместило, ради се о страдању, било индивидудалном, као у “Нечистој крви” Народног позоришта, где главна јунакиња клицу своје пропасти носи у одлуци да се успротиви моралном обрасцу који прописује паланка, било колективном, а какво је разорно дејство нацизма у глумачки високостилизованом “Сумраку богова” Београдског драмског позоришта, о одрастању и зрењу једног јеврејског дечака у суровом добу које претходи Другом светском рату у грандиозном татарском подухвату “Семпер идем” Народног позоришта из Сомбора.

Исто тако снажан утисак на публику оставила би и представа “Лоренцачо” ЈДП-а која се бави питањима људскости, моралних образаца, као и представа “Смедерево 1941” Српског народног позоришта из Новог Сада о страдању глумаца овог позоришта. Страдање се наместило као кључна реч овогодишњег Фестивала, као опомена свима нама, да је човек, колико год деловао надмоћно, ипак од крхке грађе, те да ћемо кад ова стварна и метафорична самртна опасност прође, знати да славимо достојанственије и живот и позориште.”