Њен глас померао је границе држава и рушио планине предрасуда. Њена појава пленила је и освајала милионе душа. Њен шарм отапао је и најтврђа срца. Њен живот био је бајка… док није постао трагедија!

Офра Хаза била је легендарна израелска певачица пореклом из Јемена.

Рођена је у сиромашној породици имиграната 1957. године као девето и најмлађе дете. Из канџи сиромаштва истргао ју је само огромни таленат и глас којим је очаравала свакога ко би је упознао.

Вечни сјај “Мадоне са истока”

Испрва је наступала са позоришном групом у четврти Хатиква на југу Тел Авива, али каријера ју је одвела под светла рефлектора неких од највећих музичких сала широм света. Певала је песме које су комбиновале поп музику и традиционалну музику јеменских Јевреја.

Медији су је обожавали и није много прошло пре него што је добила надимак који јој је обележио живот – Мадона са Истока.

У каријери је издала 16 плоча које су достигле златни или платинасти тираж. Певала је на хебрејском, арапском, арамејском, енглеском, шпанском… Kруна њене посвећености музици уследила је 1983. године када су јој се, након другог места на Еуровизији, отворила сва врата светске сцене.

Највећу интернационалну популарност донела јој је песма “Им Нин’Алу”, а потом је свет очарала и предивном, дирљивом нумером “Избави нас” из цртаног филма “Принц Египта” коју је отпевала на укупно 17 језика, за музичке матрице намењене различитим земљама.

Наступала је на додели Нобелове награде за мир 1994.

Упркос слави и богатству, Офра је остала стидљива “девојка из краја”. Описују је као одану породици, високо моралну и, пре свега, религиозну. Живела је мирно, без иједне мрље у каријери што јој је свуда, а нарочито у родном Израелу, донело статус живе легенде. Сматрана је идеалом женског понашања и скоро па божанством.

„Она је чувала добру слику о себи. Никада нисте могли да видите фотографију са мушкарцем или да прочитате неки “прљави” трач. За њу, једино што је било важно и што ју је карактерисало јесте глас“, испричао је јасније један од њених најближих сарадника, Иштар Ашдот.

Фанове жељне трачева нарочито је шокирала информација да је Офра и након 30. године остала девица, решена да љубав поклони тек мушкарцу за кога ће се удати. Стога је јавност помно пратила певачицину потрагу за изабраником живота.

Смењивали су се бројни удварачи и просци, али лепа Израелка је чврсто веровала да ће јој Бог указати на човека њеног живота.

Интересантно је да, чак и у тренуцима највећег тријумфа у каријери, Офрина породица није нарочито вредновала њен успех, већ је стално оспоравала њене заслуге и вредност, истичући да је жена без породице нико и ништа.

„Kо је, дођавола, Офра? Само једна неудата жена без породице!“, рекао је једном приликом јавно њен брат тако најбоље описујући однос који је породица имала према певачици.

Несигурна у своје квалитете и у сталној потрази за “савршеним супружником” Офра је живела и у страху да ће је неко завести само да би искористио њен новац.

Бајка која се претворила у ноћну мору

“Принц на белом коњу” за лепу Јеврејку стигао је тек у њеној 39. години у виду бизнисмена Дорона Ашкеназија. Пар се венчао на крову куће њених родитеља, а церемонију је испратило на стотине званица и њених фанова.

И таман када је све изгледало савршено уследила је трагедија…

О кратком браку бизнисмена и певачице данас се не зна много, управо из разлога што је Офра своју приватност држала далеко од очију медија. Пар није имао деце, али је Ашкенази имао биолошку ћерку из првог брака и једног усвојеног сина.

Извесно је да је Офра Хазу управо супруг заразио сидом која је индиректно утицала на њену прерану смрт. Ову теорију подржао је и њен менаџер који је након певачицине смрти објавио књигу.

Офра је преминула 23. фебруара 2000. године од последица упале плућа, изазване вирусом ХИВ. Само годину дана касније, умро је и њен муж услед предозирања.

Детаљи и права истина о смрти брачног пара остали су мистерија до данас, а породица никада није потврдила узрок смрти супружника.

Шест месеци пре смрти, у јесен 1999. Офра Хаза снимила је своје последње материјале који до дан данас нису угледали светло дана.

Извор/фото: Историјски забавник