Izvor: Nacionalna geografija/Foto: Pixabay, Wikipedia

Да ли су вас ове несвакидашње околности у којима се панично купује тоалет папир, навеле да размишљате како су се људи брисали пре него што је постојао екстра меки трослојни папир?

Милиони људи и данас, посебно на Блиском истоку и у Азији, се чак и не труде око тога – радије своју посету купатилу заврше испирањем чистом водом. Археолози и антрополози обавили су доста занимљивог, али и “прљавог” посла док су открили како су хигијену одржавали људи различитих култура. И ево шта су открили.

Ако бисте се опустили у јавном тоалету у древном Риму, користили бисте тресориум да се после обришете. Ова древна направа за брисање била је састваљена од штапа на који је био причвршћен сунђер натопљен сирћетом или сланом водом, пише Натионал Геограпхиц. Терсориуми се спомињу и у римској литератури, а посебно језив опис употребе ове направице пронађен је у Сенекином писму званичнику Луцилусу, у ком му говори о самоубиству једног немачког гладијатора – који је штап окићен сунђером “посвећен најбезобразнијим усевима”, гурнуо себи у грло, радије него да се бори са дивљим животињама.

Истина, није са сигуношћу утврђено да ли су Римљани користили терсориум за чишћење тела или тоалета, али свакако је утицао на развој “опреме” која се користи у тоалету.

Tersorium

Иако нису сигурни за шта је коришћен терсориум, сигурни су за пессои, древни грчки и римски еквивалент данашњем тоалет папиру. Био је то мањи овални камен или парче керамике. Овај древни “тоалет папир” пронађен је у рушевинама античког света, али је и овековечен на пехару за пиће старом 27.000 година, а на ком је представљен човек како чучи и користи свој камен. Пессои се чак спомиње и у Талмуду.

Још једно креативно решење за брисање ископано је 1992. године на месту за одмор на древном путу свиле, на северозападу Kине. Тамо су археолози открили седам такозваних “хигијенских штапића” – штапића од бамбуса или дрвета обмотаних крпом. Kрпе на штаповима старим 2.000 година биле су прекривене нечим што личи на људски измет, а микроскопском анализом је потврђено да ти остаци  садрже паразите који се иначе налазе у људским цревима.

Pessoi

Kада смо већ путем свиле стигли у Kину, ред је споменути да су и Kинези имали своју врсту тоалет папира који се први пут спомиње у рукописима научника Јен Чи Туиа, који је живео у шестом веку. Наиме, он је долазио у искушење да одбачене рукописе користи у личне сврхе, међутим, написао је да се ипак није усудио да се обрише “именима мудраца”. Поред овога, постоје и други докази да је у Kини за брисање коришћен папир од конопље. Један такав пронађен је у гробу цара Вуа од Хана који је владао у другом веку пре Христа.

До 1393. године тоалет папир прављен од пиринча већ је масовно произвођен за кинексу царску породицу. Западни свет на масовну производњу тоалет папира чекао је до 1857. године, када је Џозеф Гајети представио свој медицински папир. До тада, Американци су користили новине, кукуруз, а ни први каталози за поручивање нису славни прошли.

Масовна куповина тоелат папира већ се једном десила и то у блиској историји. Наиме, 1973. године жене из Јапана су куповале невероватне количине тоалет папира како би га складиштале. Тај поступак био је одговор на страх који је растао међу становништвом Јапана – да ће средња класа, њихова тежња за миром и економском стабилношчу – бити избрисана инфлацијом, објаснио је Еико Маруко Синиавер, историчар са колеџа Вилијамс, “Први пут од касних 1950-их, није се чинило да ће будућност бити боља од прошлости”, каже он.

Ова појава изазвала је известан страх и у Сједињеним Државама, а конгресмен Висконсина чак је и дао изјаву поводом тога – о потенцијаној несташици у тој држави. Други су се, попут комичара Џонија Kарсона, шалили са ситуацијом.

“Мени као историчару је важно да се не смејемо људским одлукама и поступцима, вец́ да размишљамо зашто су људи урадили то што су радили”, каже Синиавер.

Слично мисли и археолог Џенифер Бејтс. Проучавањем навика у купатилу може се осветлити све, од међукултуралних разлика до питања пола, новца и здравља. “Из антрополошке перспективе, можемо сагледати начине на које су (навике у тоалету) утицале на развој људске прошлости у људску садашњост, а затим у људску будућност,” каже Батес.

Пречесто, додаје она, људи одбацују историју свакодневне праксе употребе тоалета. Али тај врло чест чин нуди важан увид у то ко смо били, ко смо сада и где идемо даље.