Šta je grad bez biblioteke, šta je čovek bez knjige…

Prema saznanjima naučnika, prve biblioteke nastale su pre više hiljada godina. Pri iskopavanju starog grada Ura, u Mesopotamiji, naučnici su otkrili glineni pečat. Bio je cilindričnog oblika s natpisima i pripadao je prvoj biblioteci.

Oko 700. godine pre nove ere narod Mesopotamije imao je dobro uređene biblioteke po svojim hramovima i palatama. Knjige su u tim bibliotekama bile glinene pločice ispisane klinastim pismom. Hiljade takvih pločica raspoređenih prema područjima nauke, sačinjavale su zbirke koje su predstavljale prve prave biblioteke. Jedna od njih tzv. Asurbanipalova biblioteka, s oko 22.000 glinenih pločica, danas se čuva u Britanskom muzeju u Londonu.

I Egipćani su imali biblioteke koje su čuvali sveštenici po hramovima. Knjige su bile napravljene u obliku svitaka od papirusa. Najčuvenija biblioteka svih vremena bila je u Aleksandriji stvorena 300. godine pre nove ere. Imala je najmanje 70.000 svitaka od papirusa.

Može se slobodno reći da je ta biblioteka imala više svitaka, nego što neke današnje biblioteke imaju knjiga u svojim fondovima. Ali, bilo da su male i velike, bogate ili siromašne, svaka biblioteka ima svoje čitaoce, iako smo u eri novih tehnologija koji iz dana u dan sve više napreduju i skreću pažnju sa papira i korica.

U Srbiji je prva bila Miloševa biblioteka

Prva državna biblioteka u Srbiji osnovana je 1815. godine pri Кnjaževskoj srpskoj kancelariji, kao i lična Miloševa biblioteka. Smatrajući da je taj fond priključen kasnije fondu Narodne biblioteke, i da je to bio njen zametak, neki istraživači uzimaju 1815. kao godinu stvaranja, odnosno prapočetka nastanka Narodne biblioteke.

U razdoblju snažnijeg kulturnog uspona, od 1832. do 1845. godine, pored Narodne biblioteke, nastaju svi tipovi biblioteka školske, specijalne, naučne i čitališta, kao preteče javnih narodnih biblioteka.

Osnovni fond novoosnovane Narodne biblioteke činili su pokloni. Biblioteka je u godini osnivanja odlukom kneza Miloša dobila i obavezni primerak, čime su joj odredeni status i funkcija državne nacionalne biblioteke. Narastala je postepeno – u stalnoj borbi za minimalne radne uslove i odgovarajući smeštaj. Preseljena je u Кragujevac (1833), zatim vraćena u Beograd (1835), a onda po Beogradu seljena do 1853. godine, kada dobija prvog “praviteljstvenog” bibliotekara Filipa Nikolića. Tada počinje stručno uređivanje Biblioteke i razvoj srpskog bibliotekarstva. Nikolić je izdvojio osnovne i posebne fonždove, izradio inventare, autorski i predmetni katalog i prva Pravila za Biblioteku. Njaga nasleđuje Đura Daničić, koji je od 1853. do 1859. godine obavio niz značajnih poslova, utvrdio koncepciju nabavne politike, započeo izradu tekuće nacionalne bibliografije, proširio obavezni primerak na periodiku, utvrdio karakter i ime Biblioteke, uveo zastitu knjižnog fonda i redovno obaveštavanje javnosti publikovanjem godišnjeg izveštaja o radu Biblioteke.

Od Miloševe biblioteke do prvog čitališta u Malom Crniću prošlo je skoro sedam decenija

Prvo čitalište u opštini Malo Crniće, poznatije kao „Družbena čitaonica“, osnovano je 14. januara 1879. godine. Biblioteka je osnovana 5. decembra 1966. godine i dobila je ime „14. oktobar“, a sadašnji naziv „Srboljub Mitić“ dobija Odlukom Skupštine opštine Malo Crniće trideset godina kasnije, tačnije 5. septembra 1996. godine.

Kao i ostale ustanove kulture, a naročito biblioteke, kroz vreme su bile i uništavane, ali i sređivane, dograđivane su prostorije, fondovi knjiga su bivali veći, jer je i članstvo bivalo brojnije. Tako je i biblioteka u Malom Crniću doživljavala razne promene.

S obzirom na to da je Stig bogat kraj, ne samo po obradivoj zemlji, već i po talentovanim ljudima, muzičarima, slikarima, ali i piscima i pesnicima, tako su i kulturne ustanove postale mesto za rad i promociju nadarenih ljudi. Domovi kulture, Mesne zajednice, čitaonice okupljale su žitelje malih sredina željnih da saznaju nešto novo, da čuju i vide svoje komšije kako čitaju pesme, odlomke svojih priča, predstave se u nekom drugom svetlu. Kasnije su oni koji su rođeni „pod srećnom zvezdom“, svoj talenat mogli da iskažu i van svojih sredina, neki čak i van granica zemlje.

Oni koji su ostali, trudili su se da sačuvaju ono što im je davno zaveštano, pa tako i žitelji opštine Malo Crniće čuvaju svoje kulturno nasleđe, među kojima je i Narodna biblioteka „Srboljub Mitić“, jer će to biti mesto njihovih okupljanja na raznim književnim večerima, promocijama knjiga, časopisa, ali i drugih sadržaja.

Počeci biblioteke u Malom Crniću

Prema podacima iz 1880. godine, u prvom polovini godine „Družbena čitaonica“ je imala 13 članova, a do kraja godine 18. Godišnja članarina bila je 12 dinara. Čitaonicu nije pomagala tadašnja opština, ali je veliku pomoć primala od vlasnika malocrnićkog mlina Ignjata Bajlonija i njegovih sinova koji su osim pretplate za novine: „Srpske novine“, „Istok“, „Težak“ i „Politiku“ obezbeđivali prostorije, potreban inventar, pa se pretpostavlja da je bila veoma dobro opremljena.

Pismeni meštani Malog Crnića su pored navedenih novina mogli da pročitaju i listove kao što su: „Srpska zora“, „Javor“, „Hrvatski vjesnik“, „Zastava“, „Srpski list“, „Videlo“, „Neven“, „Gospodarski list“, „Narodni list“, „Iver“, „Land und Meer“, „Kikiriki“. Ukupno je bilo 15 periodičnih publikacija, od toga pet na stranim jezicima, dve na češkom i tri na nemačkom jeziku. Osim pomenute periodike ova čitaonica je imala i 46 knjiga.

Popularne su bile „čitaoničke besede“ organizovane kao vrsta zabave za meštane. Prilagođavane su ukusu slušalaca tako da je pored zanimljivih beseda zastupljena kako narodna, tako i umetnička muzika. Ne zna se tačno koliko je dugo čitaonica u Malom Crniću radila.

Skupština opštine Malo Crniće na zajedničkoj sednici svojih veća, dana 5. decembra 1966. godine, a na osnovu Zakona o bibliotekarstvu, donela je odluku o osnivanju Opštinske biblioteke kao samostalne ustanove. Ime je određeno po danu 14. oktobar 1944. kada je Opština Malo Crniće oslobođena od fašističkog okupatora. Jednoglasno je za prvog direktora izabran pesnik Srboljub Mitić.

Zbog nedostatka prostorija i drugih objektivnih razloga zvanično je registrovana tek u junu 1967. godine. Nakon adaptacije dodeljenih prostorija direktor Matične biblioteke Opštine Malo Crniće, kako je upisano u sudski registar 31.07.1967. godine, bio je Srboljub Mitić iz Crljenca. Biblioteka je imala svoj Savet kao organ upravljanja koga je uz saglasnost Saveta za prosvetu, kulturu i fizičku kulturu postavljao direktor biblioteke.

Tokom 1967. godine biblioteka je oživela rad u deset samostalnih ogranaka na terenu Opštine i to u sledećim naseljima: Veliko Crniće, Veliko Selo (Malo Crniće), Crljenac, Boževac, Smoljinac, Kalište, Toponica, Batuša, Kula i Kravlji Do. Na osnovu izveštaja o radu tadašnjeg direktora biblioteke Srboljuba Mitića, za period 1967 – 1968. godine, biblioteka je raspolagala knjižnim fondom od 2.334 knjige. U registar čitalaca, tada je bio upisan 71 član, od kojih su 16 čitalaca su bila deca. Ukupno je u Matičnoj biblioteci i ograncima bilo je 9.025 knjiga.

Odlukom Skupštine opštine Malo Crniće, od 31.05.1993. godine o osnivanju Centra za kulturu, Matična biblioteka „14. oktobar“ počinje sa radom u okviru Centra kao radna jedinica (posebna delatnost), bez svojstva pravnog lica. U tom periodu stagniraju sa radom ogranci u selima, ali su zato aktivnije školske biblioteke. Fond knjiga u Matičnoj biblioteci je raznovrsniji i bogatiji. Čitaocima je tada na raspolaganju bilo 19.500 knjiga svih žanrova.

Posle smrti Srboljuba Mitića 1993. godine ustanovljena je od strane Skupštine opštine Malo Crniće književna nagrada „Srboljub Mitić“ koja se svake godine na dan Opštine 14. oktobra dodeljuje autoru najbolje knjige pesama u toj godini.

Godine 1995. Skupština opštine Malo Crniće donosi ponovo odluku o osnivanju biblioteke „14 oktobar“ kao samostalne institucije. Međutim, iz objektivnih razloga, Biblioteka i dalje radi u okviru Centra za kulturu. Knjižni fond je u kontinuiranom porastu i dostiže cifru od oko 29.000 knjiga. Kao problem pojavljuje se obrada knjiga, jer je u knjigu inventara upisano samo 18.774 knjiga. U pomenutom periodu Bibliotekom su rukovodili direktori Centra za kulturu: Dušanka Pantić, Dušica Milutinović i Novica Stojimirović dok je u na poslovima knjižnjičara radio Živan Marković. Od 05.09.1996. godine, na osnovu Odluke Skupštine opštine Malo Crniće biblioteka nosi naziv „Srboljub Mitić“.

Novo ruho biblioteka dobija tek početkom ovog veka

Bez grejanja, vode, gromobrana i adekvatnog prostora za knjige, bibliotek „Srboljub Mitić“ je bila sve do 2002. godine. Za ovih 18 godina, sve što je nedostajalo je nadoknađeno, ali i mnogo više. Od sredstava koje dobija od lokalne samouprave, svake godine je ulagano u nešto drugo, svaka prostorija je dobila svoju namenu, a zimi je toplo. Obezbeđeni su nameštaj, police i dr.

Danijela Božičković Radulović, direktorka Biblioteke od 2016. godine

Biblioteka je kulturna i informaciona ustanova

Biblioteka mora biti mesto gde će se čitaoci lepo osećati, a ne „mračna kutija“ u koju se uđe samo da se pozajmi knjiga, a da ih pritom gleda namrgođena bibliotekarka preko naočara. Prema rečima sadašnje direktorke Danijele Bižičković Radulović, to nije slika moderne biblioteke i navodi da su zaposleni u biblioteci uvek na raspolaganju žiteljima za svaku vrstu pomoći koja je u njihovoj nadležnosti, kao i da prate interesovanja svojih korisnika.

S tim u vezi, Narodna biblioteka „Srboljub Mitić“ u toku godine organizuje razna predavanja, tribine, radionice za decu, ali i promocije knjiga, kako autora iz Braničevskog okruga, tako i iz cele Srbije.

„Pored toga, u poslednje četiri godine, poboljšani su uslovi za rad zaposlenih, ali i za članove. Otvorena je elektronska učionica, od zapuštene letnje scene napravljena je čitaonica i sala za promocije. Sređena su i još neka odeljenja, zamenjeni su podovi i prozori i uvedeno je centralno grejanje, što je za ovu ustanovu veliki napredak, jer ide u prilog i zaposlenima, i čitaocima, ali i knjigama za koje postoje određeni standardi čuvanja. Tako biblioteka normalno funkcioniše tokom cele godine, što je ranije bilo nemoguće“, ističe direktorka i dodaje da najviše ponosna što je napravljeno odeljenje za decu, jer se oni raduju svakoj poseti biblioteci.

Od hodnika je napravljen galerijski prostor u kojem se nalazi stalna postavka, ali se organizuju i izložbe slika, naročito zavičajnih slikara, zatim dokumentarnih fotografija. Svih 300 kvadrata biblioteke su funkcionalno iskorišćeni.

No, osim dobre volje i timskog rada, neophodna je i podrška lokalne samouprave, kako moralna, tako i finansijska, koja je, ipak, najvažnija kako bi jedna ustanova mogla da opstane. Ova biblioteka to i ima.

Bibliotečki fond sve bogatiji

Početkom ovog veka, tačnije 2002. godine, jedan od prvih poslova koje je radila Zorka Stojanović, koja je kasnije bila na čelu ove ustanove u nešto više od dva mandata, bila je revizija, tj. popis knjiga. S jedne strane vrlo zahtevan posao, ali, pak, s druge i izuzetno zanimljiv, jer se u većini slučajeva mogu naći izgubljene knjige.

Zorka Stojanović, nekadašnja direktorka Biblioteke

„U to vreme nije bilo grejanja, u biblioteci je bilo hladno. Čini se, težak period, ali sad mi je taj trenutak najdraži, jer da nisam došla u biblioteku, ne bih je zavolela“, priseća se Zorka Stojanović. „Posao u biblioteci sam počela revizijom knjiga, izradom topografskog kataloga i evidentiranjem kniga. Najteži posao. Tada smo imali oko 29.000 knjiga. Najdraže mi je bilo kada sam pronašla knjige „Beli mlin u dolini Mlave“, pa sam ispod tepiha izvukla knjigu „Bradača“, zatim „Zaova“ – neobrađena knjiga, kao i neotpakovani kompleti novijih izdanja“, priča Zorka Stojanović koja, pronašavši nekolicinu starih knjiga, nije ni slutila da će 2004. godine osnovati Zavičajni fond.

Bibliotečki fond se skoro udvostručio za 18 godina, pa se trenutno sastoji od 46.000 knjiga domaćih i stranih autora, među kojima su i publikacije, periodike, časopisi i dr.

Nedavno je biblioteka postala bogatija za izuzetan primerak porodičnog lista  „Zvezda“ br. 90 od 17. oktobra 1889. godine. Od 3. avgusta se nalazi u Fondu stare i retke knjige, zahvaljujući Vojkanu Ivkoviću, pesniku, hroničaru, strasnom kolekcioanru starih i retkih knjiga, periodike, i ostale bibliotečke građe. Izdvojio je ovaj primerak iz svoje privatne biblioteke i poklonio biblioteci “Srboljub Mitić”. „Zvezda“  predstavlja list za zabavu. Vlasnik je bio St. M. Veselinović, a urednik Janko M. Veselinović. Izlazio je u Beogradu,  a štampan je u štampariji Petra К. Tanaskovića. U ovom broju objavljena je pesma „Rob i bulbul“,  pripovetka „Dopisnik iz kasabe“, autora Svete Đorđevića, pesma „Iz proletnih elegija“, kao i tekstovi „Jelenin muž“, autora Đovanija Verge (u listu izlazio u nastavcima), kao i repertoar Narodnog pozorišta. „Zvezda“ je izlazila četvrtkom i nedeljom, a prodavala se po ceni od 1 dinara ili 1 krune.

U biblioteci se trenutno radi na sređivanju fonda Stare i retke knjige, u kojem se čuvaju knjige iz sredine 19. veka, a uvek je otvoren poziv za ljude koji imaju stare i retke knjige i žele da ih poklone biblioteci, kako bi se fond proširio i tako pružila mogućnost članovima da ih čitaju.

Osim starih knjiga, biblioteka prati i aktuelna dešavanja u domaćem i svetskom izdavaštvu, ali i osluškuje interesovanja korisnika. Svake godine se obogaćuje književni fond novim naslovima, tako da oni ne nedostaju.

Kako smo u jeku leta, te smo sprečeni da putujemo ili posećujemo različita dešavanja, direktorka Danijela Božičković Radulović preporučuje čitanje knjiga i odlučuje se za bilo koju knjigu poznate spisateljice Trejsi Ševalije. S obzirom na to da se nalazimo u teškom periodu, treba izabrati tzv. laku literaturu.

„Uvek sam za literaturu koja pozitivno utiče na psihu i koja nas održava „na površini“, a mislim da je leto, uslovno rečeno, za laku literaturu“, ističe direktorka.

„Ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu“

Svake godine biblioteka organizuje različite atraktivne programe i sadržaje namenjene deci i mladima. Ove godine su oni izostali zbog pandemije izazvane koronavirusom i mera propisanih od strane Vlade Republike Srbije kojima se zabranjuju okupljanja i organizacije programa.

Ono na šta su posebno ponosni zaposleni u biblioteci, jesu dosadašnji realizovani programi namenjeni deci najmlađih uzrasta. Kako kaže direktorka, da ne bi čekali da im dođu čitaoci, naročito oni najmlađi, oni su se odlučili da biblioteku odvedu do čitaoca, pa su obišli sve vrtićke grupe u opštini Malo Crniće i predstavili biblioteku na nešto drugačiji način.

„Koleginice i ja smo se kostimirale u životinje i izvele igrokaz, a pritom smo donele tzv. „metar knjige“ koje su otprilike visine kao deca, možda od nekih i više. Deca su svojim malim rukama uzimala knjigu i gledala je kao „ćup blaga“, priča direktorka Radulović.

Osim na najmlađe čitaoce, zaposleni u bibilioteci redovno brinu i o svojim najstarijim čitaocima. Za vreme vanrednog stanja, dostavljane su im knjige na kućnu adresu, a Zorka Stojanović je preko društvenih mreža slala linkove kao preporuke koje bi knjige mogli da pročitaju i tako upotpune vreme provedeni u svojim domovima, jer, podsećamo, u Srbiji je bila na snazi i zabrana kretanja u određenim periodima.

Zorka Stojanović, bivša direktorka biblioteke, redovno uređuje i sajt ove ustanove, kao i Fejsbuk stranicu, preko kojih čitaoci mogu da se informišu, kako o dešavanjima u biblioteci, tako i svemu što se dešava na teritoriji opštine Malo Crniće, što je u mnogome bilo značajno tokom vanrednog stanja.

Tokom godine u biblioteci se organizuje oko 50-ak različitih programa. Osim toga, biblioteka se bavi i izdavaštvom. Svake godine se štampaju zbornici, raspisuju se različiti književni konkursi – za rodoljubivu pesmu, ljubavnu pesmu, kratku priču, putopis, a uskoro bi trebalo da se objavi Zbornik recepata i priča o receptima.

„S obzirom na to, hteli mi to da priznamo ili ne, da se knjige manje čitaju, a više neki drugi sadržaji, onda smo došli na ideju da raspišemo konkurs za pisanje recepata, koje će pratiti, recimo, i neka anegdota, jer, čini mi se da su knjige recepata u današnje vreme dosta čitane“, uočava direktorka i najavljuje Zbornik recepata za septembar, u kojem će se naći i recepti starih i, možda, zaboravljenih jela.

A, da li nešto nedostaje biblioteci?

Prema rečima Zorke Stojanović, neke knjige još uvek nisu našle svoje mesto na policama, jer police nedostaju. Međutim, iako nisu izložene, knjigu su zaštićene, traži se način da se smeste onako kako je neophodno. „Nama, jednostavno, nedostaje depo, posebno za čuvanje periodike, koja mora da se čuva određeni vremenski period shodno Zakonu o bibliotekarstvu i nedostaje prostor za otkup knjiga dok „čekaju“ na obradu“, ističe Zorka Stojanović.

Fond biblioteke sadrži i oko 1.000 starih i retkih knjiga, koje je Zorka Stojanović kupovala od svog novca, a neke knjige su dobijene na poklon. „Postoji dobra saradnja između pisaca i biblioteke. Rade Obradović iz Velikog Popovca, nikada ne dođe „praznih ruku“, uvek nam donese na poklon neku lepu i retku knjigu, takođe i Vojkan Ivković koji nam je mnogo knjiga poklonio“, kaže Zorka i koristi priliku da se zahvali koleginici Tatjani Živković iz Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ u Požarevcu koja je sve duplikate knjiga odvojila i poklonila biblioteci u Malom Crniću.

 

Izdavačka delatnost uspešna već 14 godina

Izdavanjem knjige Milijane Dačić iz Boževca započela je izdavačka delatnost Biblioteke – krajem 2006. i početkom 2007. godine Usledile su knjige pod zaštitnim znakom Biblioteke: Raše Perića, književnika iz Petrovca na Mlavi „Berba svetlosti“ i Katarine Miletić iz Šapina „Kako srce kaže“. Zajedno sa Udruženjem književnika Srbije – Podružnice za Braničevski okrug, Biblioteka se pojavljuje kao izdavač zbornika radova članova Podružnice „Satkano od snova“ i zbirke poezije „Uzorak davnog sna“ Jovana D. Petrovića. Zajedno sa nedeljnim listom „Reč naroda“, Biblioteka „Srboljub Mitić“ je izdavač i antologije najlepših pesama Srboljuba Mitića „Stolpnik i ukun“ koju je priredio Siniša Ristić, književnik iz Požarevca.

Prvi direktor biblioteke, kao što smo već i pomenuli, bio je Srboljub Mitić, (rođ. 1932. u stiškom selu Crljencu). Bio je prvi direktor Matične biblioteke „14. oktobar“ Malo Crniće, 1966.-1971. godine.

Posle njega dolazi Dragoslav Živadinović, (rođ. 1926. u Kalištu). Upravnik Matične biblioteke Opštine Malo Crniće „14. oktobar“ od 1971.-1986. godine.

Usledili su:

  • Živan Marković, (rođ. 1936. u Malom Crniću. Upravnik Biblioteke „14. oktobar“ (kasnije „Srboljub Mitić“), od 1986.-1993. godine.
  • Od 1993. do 2002. godine Biblioteka posluje u okviru Centra za kulturu. U tom periodu Bibliotekom rukovode direktori Centra za kulturu: Dušanka Pantić, Dušica Milutinović i Novica Stojimirović.
  • Zorka Stojanović, (rođ. 1963. u Požarevcu). Direktor Biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, od 2002.-2007. godine.
  • Marijana Veljković, (rođ. 1977. u Požarevcu). Direktor Biblioteke „Srboljub Mitić“ od 2007. – avgusta 2008. godine.
  • Zorka Stojanović, po drugi put preuzima dužnost direktora Biblioteke „Srboljub Mitić“, Odlukom Skupštine opštine Malo Crniće od 01.08.2008. godine.
  • Danijela Božičković Radulović (rođ. 1968. u Beloj Crkvi), na čelu ove ustanove je od 2016. godine.

Biblioteka u Malom Crniću, u saradnji sa Centrom za kulturu i Skupštinom opštine Malo Crniće aktivno učestvuje i u organizovanju FEDRAS–a, takmičenja sela Srbije i drugih manifestacija koje imaju za cilj popularisanje kulture.

Najstariji član biblioteke „Srboljub Mitić“ u Malom Crniću ima 83 godine, dok najmlađi član ima dve godine.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta  “Malo Crniće – veliko nasleđe” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Malo Crniće radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2020. godini. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Malo Crniće.

Autor: Redakcija RTV “Biser”, Foto: RTV “Biser”

Podeli