Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 11. septembra. Ovaj praznik posvećen je sećanju na stradanje Svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, jednog od najznačajnijih svetitelja hrišćanstva.
Dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja u pravoslavnom kalendaru ima posebno mesto. Vernici ga provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu, a mnoge porodice ovaj praznik obeležavaju kao svoju krsnu slavu.
Kako je stradao Sveti Jovan Krstitelj?
Sveti Jovan Krstitelj otvoreno je govorio protiv nepravde i greha, zbog čega je došao u sukob sa tadašnjim vladarem Irodom Antipom. Jovan je osuđivao Irodov brak sa Irodijadom, ženom njegovog brata, smatrajući ga protivnim Božjem zakonu.
Prema jevanđeljskoj priči, Irod je prilikom jednog slavlja obećao Irodijadinoj kćeri Salomi da će joj dati šta god zatraži. Na nagovor svoje majke, Saloma je zatražila glavu Svetog Jovana Krstitelja.
Irod, iako je znao da je Jovan pravedan čovek, naredio je da ga pogube. Glava Svetog Jovana Krstitelja doneta je na tanjiru pred Salomu, čime je završeno zemaljsko stradanje velikog proroka.
Jovanovi učenici potom su uzeli njegovo telo i sahranili ga u Sevastiji. Prema crkvenom predanju, njegova glava je u jednom periodu bila sakrivena, a kasnije je prenošena na različita mesta. Njene čestice danas se poštuju kao velika svetinja.
Zašto se praznik obeležava 11. septembra?
Iako se stradanje Svetog Jovana dogodilo u vreme pred Pashu, praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 11. septembra. Ovaj datum povezuje se sa osvećenjem hrama podignutog na mestu gde je, prema predanju, sahranjen Sveti Jovan u Sevastiji.
Praznik je kroz vekove zauzeo važno mesto u pravoslavnoj tradiciji i posebno se poštuje među vernicima.
Strogi post i običaji
Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja propisan je strogi post. Vernici se uzdržavaju od mrsne hrane i praznik provode u molitvi i miru, podsećajući se na život, propoved i mučeničko stradanje Svetog Jovana.
U narodnoj tradiciji postoje i brojni običaji povezani sa ovim danom. Tako se može čuti da na praznik ne treba uzimati u ruke nož niti seći hranu koja svojim oblikom ili bojom može da podseća na stradanje svetitelja. Posebno je rasprostranjen običaj izbegavanja crvene hrane, koja simbolično podseća na krv Svetog Jovana.
Ovi običaji pripadaju narodnoj tradiciji, dok je suština praznika u crkvenom životu, molitvi, postu i sećanju na svetitelja.
U pojedinim krajevima postoji i verovanje da je dan Usekovanja pogodan za branje lekovitog bilja, što je deo tradicionalnog narodnog kalendara.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja tako ostaje dan koji vernike podseća na značaj vere, istrajnosti i spremnosti da se, poput Svetog Jovana, istraje u istini i onda kada to donosi stradanje.
