Branko V. Radičević je bio književnik i novinar, predsednik Srpske književne zadruge, pokretač “Disovog proleća” i “Dragačevskog sabora trubača” u Guči.

ozonpress

Branko V. Radičević rođen je u Čačku, 14. maja 1925. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.

Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima – krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika.

Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života.

Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.

Izvor. Vikipedija