Pojedini stručnjaci smatraju da bi ova marža od 15 dinara mogla da bude propisana za manje trgovce, dok za veće može da bude niža, pišu Novosti.
Male pumpadžije ne uspevaju pozitivno da posluju sa sadašnjom maržom od devet dinara po litru goriva. Problem za njih predstavljaju i oscilacije u kretanju cena derivata nafte koje se menjaju svakog petka, a posebno kada dođe do pojeftinjenja, jer su ih nabavili po višim cenama. Kako ističe zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih pumpi Srbije, Bora Tatić, ako se ova situacija nastavi, mali trgovci neće moći da prežive i svi će morati da stave katanac.
– Određeni broj njih već je bio prinuđen da zatvori – navodi Tatić za naš list. – Pojedina preduzeća imaju svoju mrežu od 30 do 40 benzinskih stanica i oni razmišljaju da ih zatvore, ne mogu da izdrže.
Prema njegovoj proceni u Srbiji trenutno radi oko 200 malih pumpi. On ukazuje i da aktuelne okolnosti, odnosno način državnog regulisanja tržišta, ne bi bilo „strašno“ da traje kratko. Međutim, sada su se, kako dodaje, zalihe istanjile, i prave se ozbiljni gubici.
– Negativno utiču male marže, variranje cena gore-dole – objašnjava Tatić. – Najnezgodnija situacija je kada se petkom objavi sniženje maloprodajnih cena, a gorivo je nabavljeno u prethodnoj sedmici po višim cenama. Mi znamo da je situacija teška i da će biti još teža, ali neko rešenje mora da se nađe da preživimo.
On kaže da bi sa maržom od 15 dinara mogli pozitivno da posluju.
Zloupotreba subvencija
Dobra namera države da pomogne poljoprivrednim proizvođačima kroz subvencionisani dizel se zloupotrebljava.
– Količina goriva koju mogu da kupe poljoprivrednici ne zavisi od veličine gazdinstva i tu dolazi do zloupotreba – ukazuje Nebojša Atanacković iz UPS. – Taj dizel se preprodaje i nenamenski troši. Ova praksa je poznata i država mora da uradi nešto da to spreči. Nekada je bilo ograničeno prema hektaru, jer potrebe za 100 i pola hektara nisu iste.
I Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), smatra da treba podržati male pumpadžije kroz povećanje marže, dok bi za velike trgovce mogle da budu manje.
– Pumpadžije imaju gubitak i kada kupci plaćaju karticom gorivo, jer banka za svoju uslugu uzima 1,6 odsto, što je sada oko 3,1 dinar po litru dizela – navodi Atanacković. – Za male trgovce iz unutrašnjosti, kako dodaje, veliki trošak predstavlja i dolazak po nabavku goriva od NIS-a i ne isplati im se da uzimaju manje količine. Što je manja količina, veći je trošak.
Poslednjeg petka je, kako navodi, dizel pojeftinio tri dinara, a to znači da malim pumpadžijama, koji su gorivo nabavili sedmicu pre toga po višim cenama, marža više nije devet, nego šest dinara. Kada banka uzme za svoju uslugu plaćanja karticom 3,1 dinar, ostaje im manje od tri dinara, a treba još da plate i transport goriva. On ukazuje da je problem i što su izgubili deo poljoprivrednika koje su ranije snabdevali, jer im se sada više isplati da odu na pumpu jednog velikog proizvođača koji, prema vladinoj Uredbi, ima obavezu da prodaje dizel po subvencionisanoj ceni. Podsetimo, litar tog dizela košta 179 dinara, i ove nedelje je za 18 dinara jeftiniji od njegove maksimalno dozvoljene cene od 197 dinara.
Autor; Kurur
Наше услуге
Ценовник
Израда интернет сајтова
