Počela je Strasna nedelja, poslednja i najznačajnija sedmica Vaskršnjeg posta, koja u hrišćanskoj tradiciji nosi duboko duhovno značenje i simboliku. Ovaj period predstavlja uvod u najveći praznik – Vaskrs, i vreme je kada se vernici posvećuju molitvi, postu i pokajanju, nastojeći da duhovno očiste dušu i pripreme se za praznik Hristovog vaskrsenja.
Strasna, odnosno Stradalna nedelja, obeležava poslednje dane života Isus Hristos na zemlji i NJegovo stradanje. Sam naziv potiče od staroslovenske reči „strast“, koja označava trpljenje i bol, podsećajući vernike na žrtvu koja je donela spasenje čovečanstvu.
Ova sedmica je ujedno i najstroži deo posta. Ishrana se uglavnom zasniva na hrani pripremljenoj na vodi, dok se mnogi odlučuju za najstroži oblik posta – hleb, so i voće. Ulje i vino dozvoljeni su samo na Veliki četvrtak, kada se obeležava ustanovljenje Svete tajne pričešća.
Svaki dan Strasne nedelje nosi posebnu simboliku. Veliki ponedeljak posvećen je duhovnom očišćenju, dok se u utorak i sredu vernici podsećaju na poslednje Hristove pouke i upozorenja. Veliki četvrtak obeležava se molitvama i sećanjem na Tajnu večeru, uz posebnu atmosferu u hramovima.
Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, kada se obeležava Hristovo stradanje i raspeće. Vernici tog dana strogo poste, često samo na hlebu i vodi, i provode vreme u molitvi. Prema običaju, tog dana se farbaju vaskršnja jaja, najčešće u crvenu boju, koja simbolizuje prolivenu Hristovu krv i novi život.
Velika subota donosi završne pripreme za Vaskrs, dok sam praznik predstavlja pobedu života nad smrću i centralni događaj hrišćanske vere. Vernici se okupljaju u hramovima, gde se proslavlja radost vaskrsenja i upućuju molitve za mir, ljubav i spasenje.
