Nepravilno odlaganje maski za jednokratnu upotrebu, potencijalno može da postane problem koji može da traje decenijama.

Pixabay

Nošenje maske obavezno je u velikom broju država širom sveta. Istina je da, i pre nego što su postale obavezne, odlaganje hirurških maski pravilo je probleme i na kopnu i u vodi. Nedavno je na jednoj plaži u Hong Kongu, duž 100 metara pronađeno čak 70 odbačenih maski. U Sredozemnom moru su, navodno, viđene kako plutaju poput meduza.

Svakodnevno se u javnim prostorima i u medijuma susrećemo sa stotinama poruka o tome kako da maske nosimo, a veoma je malo onih koje nam objašnjavaju kako da maske odlažemo ili recikliramo, piše grupa autora sa Univerziteta Portsmund za The Conversation.

Bez bolje prakse odlaganja maski, a čak nekoliko milijardi njih se potroši širom sveta na mesečnom nivou, predstoji nam ekološka katastrofa. Većina maski proizvodi se od dugotrajnih plastičnih materijala, čije razlaganje, ako se bace u prirodu, može da traje od nekoliko decenija do nekoliko stotina godina, što znači da mogu da imaju brojne uticaje na životnu sredinu i ljude.

Opasnost i za ljude i za životinje

Do sada su istraživanja pokazala da novi virus korona može da preživi na hirurškoj masci i do sedam dana. Trenutno gledano, kada je neadekvatno odložena, maska predstavlja opasnost po radnike komunalnih službi, sakupljače sekundarnih sirovina, ali i po onog ko prvi sledeći dođe do kontejnera ili kante da baci svoje đubre.

Posmatrano dugoročno, neadekvatno odložene maske prava su opasnost za biljke i životinje. Poznato je da plastični otpad guši i uništava ekosistem. Neke životinje ne mogu da uoče razliku između plastičnog predmeta i plena, pa kada masku, ili parče maske, greškom progutaju, može doći do gušenja. Čak i ako se ne uguše, životinje ostaju gladne jer materijal kojim su napunile stomak ne obezbeđuje hranljive materije niti se razgrađuje poput hrane, i tako im otežava varenje. Manje životinje u maske i rukavice lako mogu da se upletu.

Vremenom plastika se raspada na manje delove, a što je duže smeće u okolini, to će se više “ući” u ekosistem. Plastika se najpre raspada na mikroplastiku, a onda  i na nanoplastiku. Ove sitne čestice i vlakna su često dugotrajni polimeri koji mogu da se infiltriraju u lanac ishrane. Samo jedna maska može da proizvede milione čestica, od kojih svaka ima potencijal da unese hemikalije i bakterije u prehrambeni lanac, a potencijalno čak i u ljude.

Šta možemo da uradimo?

U martu je Svetska zdravstvena organizacija procenila da je globalno potrebno 89 miliona dodatnih maski za jednokratnu upotrebu za borbu protiv COVID-19.

Tim Univerzitetskog koledža u Londonu ispitao je proizvodnju, upotrebu i odlaganje maski za jednokratnu, višekratnu i maske za višekratnu upotrebu sa filterima, kako bi izračunali njihov ukupni uticaj na životnu sredinu.

Oni su otkrili da maske za višekratnu upotrebu, bez filtera, koje se peru u veš mašini, imaju najmanji uticaj na okolinu, tokom jedne godine. Maske sa filterom koje se peru ručno imaju veći uticaj na životnu sredinu jer – dok se mašinskim pranjem koristi električna energija – ručno pranje iziskuje više vode i deterdženta za svaku masku. Filteri za jednokratnu upotrebu takođe povećavaju uticaj na životnu sredinu, jer su ti mali filteri često napravljeni od plastike koja je slična onoj od koje se prave maske za jednokratnu upotrebu. Zapravo, možda će vas iznenaditi da u zaključku rada stoji da se za maske sa filterom za višekratnu upotrebu procenjuje da imaju najveći uticaj na životnu sredinu u celini – veću čak i od upotrebe maski za jednokratnu upotrebu.

Imajući sve ovo u vidu, trebalo bi da preduzmemo i  neke korake kako bismo smanjili loš uticaj maski na životnu sredinu: 

– Koristite maske za višekratnu upotrebu bez filtera. Možete ih oprati u veš mašini, a zatim prepeglati. Nosite sa sobom i rezervnu, kako ne biste morali da kupujete masku za jednokratnu upotrebu ako se desi nešto nepredviđeno.

– Ako nosite masku za jednokratnu upotrebu, spakujte je, možda u kesu ako je imate, i bacite je, najbolje kod kuće, u kantu sa poklopcem. Ukoliko to nije moguće, bacite je u odgovarajuću javnu kantu.

– Za koju god masku da se odlučite, ne bacajte ih na ulicu ili u prirodu, mimo kante!

Autor: Nacionalna geografija

Podeli