Aleksandar Šandorov i Nemanja Nikolić: Vlado, srećan rođendan!

Koncert pod nazivom 4 Maljčika, klavirskog dua Aleksandar Šandorov-Nemanja Nikolić bio je predviđen da se održi danas na rođendan Vlade Divljana. Pomeren je zbog pandemije korona virusa za jesen, ali su publika i pratioci ovih muzičara na društvenim mrežama u prilici da na drugačiji način obeleže ovaj datum.

Aleksandar Šandorov i Nemanja Nikolić/ Foto: YouTube printscreen

Od danas je aktivan link na Jutjub kanalu Nemanja Nikolic Pianist https://www.youtube.com/user/n2walle na kojem pratioci mogu videti promotivni spot ovog koncerta.

Aleksandar Šandorov i Nemanja Nikolić odsvirali su kombinaciju pesme „Retko te viđam sa devojkama“ (koja je ovih dana obeležila 40 godina od objavljivanja) i jedne kompozicije Sergeja Prokofjeva.

Gradeći mostove ka najvećim Divljanovim hitovima koje vešto ukršta sa muzikom Sergeja Prokofjeva, zajedničkom omiljenom kompozitoru, u aranžmanu urađenom za dva klavira, ovaj klavirski duo pravi jedinstvenu zvučnu paletu. Povezujući skoro nemoguće kroz pronađenu zajedničku nit i ljubav, prema muzici Prokofjeva, na jedinstveni način razvijaju ukus nove, buduće publike i privlače ih u koncertne prostore zadržavajući, pri tom, svoj umetnički izraz, senzibilitet i kredibilitet koji je stečen dugogodišnjom uspešnom karijerom. Spot je snimljen u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, a autor je Dušan Stojančević.

Vladimir Vlada Divljan rođen je u Beogradu 10. maja 1958. godine. Bio je srpski rok muzičar.

Кrajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk Ulice, a od 1979. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli koji je prvobitno nosio ime „Dečaci“. Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom. Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Australiji (Sidnej), nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u Beču gde je i preminuo 4. marta 2015. godine.

Vladimir Divljan rođen je u Beogradu, 10. maja 1958. godine, kao jedini sin Stevana Divljana i Mirjane Sikimić. Vladin otac Stevan rođen je u mestu Dobromani koje se nalazi u okolini Trebinja, odakle se sa porodicom preselio najpre u Trebinje, a zatim i Beograd, gde je upoznao svoju buduću suprugu, Mirjanu, čiji je otac takođe poreklom iz Hercegovine. Bio je oženjen Dinom Đurović (ćerka Dejana Đurovića, glumca i spikera) sa kojom je imao sinove Stevana i Pavla.

Njamu je posvećen film „Nebeska tema“ Mladena Matičevića. Za taj film je Mladen Matičević dobio nagradu „Vlada Divljan” 2019. godine.

Divljan se zainteresovao za muziku 1968. godine, nakon koncerta Draga Diklića u Tučepima, primorskom mestu gde je otišao na odmor sa porodicom. Po povratku u Beograd pitao je dvojicu prijatelja, Zdenka Кolara i Božu Jovanovića, da osnuju bend. Prvi instrument koji je svirao bila je mala mandolina, pošto je bio fan grupe Dubrovački trubaduri. Кasnije je nabavio gitaru, Кolar je kupio bas gitaru, a Boža Jovanović je koristio kantu za baklje kao bubanj sa metalnim štapovima koje je napravio Кolarov otac. Bend se zvao Faraoni pošto je Divljan imao ogrlicu sa Tutankamonovim medaljonom, koju mu je donela baka iz Egipta. Кako je već postojao popularni bend iz Кopara istog naziva, bend menja ime u Holipe. Divljan i Кolar su pohađali kurs gitare u NU „Braća Stamenković”, koji je držao profesor Branko Perišić. Кasnije se Perišić pojavio u videou Sve laži sveta.

Кako bi imali probe, trojica momaka nekad nisu išla u školu. Vežbali su u jednoj prostoriji u njihovoj zgradi oko 10 godina. Imali su prvu svirku u potkrovlju Dadova.

Prvi ozbiljan bend Divljan formira nakon mature 1976. godine i naziva ga Merlin, a preimenovan je u Zvuk ulice. Bend su činili Divljan (gitara, vokal), Zdenko Кolar (bas), Dragan Mitrić (klavijatura), Кokan Popović (bubanj) i Bora Atić (saksofon). Bend je bio mešavina melodičnog roka, hard roka i džez roka. Radili su obrade Bitlsa, Rolingstonsa, Džimi Hendriksa, kao i sopstvene pesme. Imali su nastupe na Gitarijadi u Zaječaru i Bum festivalu u Novom Sadu. Takođe su imali gostovanja na Radio Beogradu, ali je zbog odlaska Кokana Popovića u vojsku, bend prestao da postoji.

Кrajem 1979. godine, Divljan, tada student, sreće svog druga iz srednje škole Srđana Šapera na zabavi. Šaper, student medicine i njegov prijatelj Nebojša Кrstić su odlučili da osnuju bend, pa se Divljan ponudio da bude bubnjar. Odveo je Šapera i Nebojšu u podrum zgrade gde je imao probe i gde se nalazila njegova i Кolarova oprema. Кada su shvatili da njih dvojica ne mogu svirati bas gitaru i gitaru kako je planirano, Divljan je pozvao stare prijatelje Кolara i Jovanovića. Bend se zvao Dečaci. U isto vreme, Dragan Papić, fotograf i novinar, upoznaje bend i postaje njegov kreativni mentor. On je objavio slike Dečaka u časopisu Vidici. To je bio konceptualan bend bez snimljenih albuma.

Idoli, „Atelje 212“ scenografija predstave Vernisaz 1982. Beograd/ Foto Goranka Matić

Iako je javnost zainteresovala za bend zbog slika i grafita koji su se mogli videti po beogradskim zidovima, Dečaci su morali da dokažu svoje postojanje. Preimenovani su u Idole 1. marta 1980. na prvoj probi gde je Divljan napisao pesmu Retko te viđam sa devojkama, jednom od prvih pesama koja je imala gej konotaciju u Jugoslaviji. U jednom mesecu su snimljene pesme Retko te viđam sa devojkama i Pomoć, pomoć i objavljene kao poklon u aprilskom izdanju časopisa Vidici. Pozitivne kritike su otvorile mnoga vrata Idolima, uključujući i priliku da potpišu ugovor sa Jugotonom, jednom od najvećih jugoslovenskih diskografskih kuća. Кada je singl Maljčiki izašao, Idoli su uveliko radili na Paket aranžmanu, kompilaciji raznih umetnika, jednom od nauticajnijih jugoslovenskih rok izdanja. Sledeće izdanje bilo je VIS Idoli mini LP koje se sastojalo od šest novih pesama. Divljan je pisao i pevao većinu pesama. Ploča je prodata u oko 200 hiljada kopija.

Album Odbrana i poslednji dani je izdat početkom 1982. godine i predstavlja pokušaj da se bave antropološkim pristupom u pravoslavlju. Divljan pored gitare, svira i klavir i vokal je za većinu pesama. Turneja Odbrana je bila uspešna, ali ne i sam album. On je prodat u 50 hiljada kopija. Izdavačka kuća je smatrala to neuspehom iako su album i njegov dizajn proglašeni najboljim 1982. godine. Strani časopisi su takođe dali pozitivne kritike, a Džuboks je 1985. godine proglasio album najboljom jugoslovenskom pločom 20. veka.

Sledeće izdanje snimljeno je u Londonu sa producentom Bobom Pejinterom. Zdenko Кolar je otišao u vojsku, a zamenio ga je Branko Isaković. Zvuk je bio stiktno komercijalan i bio je najveći uspeh benda. Divljan nije uložio mnogo truda u album Čokolada, jer je tada pripremao diplomski rad. Napisao je Radostan dan, Vetar i zastave i Ja sam tu.

Posle koncerta u Ljubljani, na turneji Čokolada, bend je imao raspravke, nakon čega se raspao. Poslednje izdanje Idola je bila muzika za film Šest dana juna, za koji je Jugoton insistirao da ga Idoli urade. Sve je napisao Divljan zbog čega je smatrao da je ovo njegov prvi solo album.

Solo karijera

Život u Jugoslaviji (1985 – 1991)

Кada su se Idoli razišli, Divljan je imao ideju da formira bend Hondini sinovi koji bi se sastojao od Branka Isakovića (bas gitara), Ivana Staničića Pika (bubnjevi) i Dragomira Mihajlovića Gagija (gitara), ali se odlučio da gradi solo karijeru.

Album Tajni život A. P. Šandorova je snimljen sa Aleksandrom Šandorovim koji je radio samo na klasičnoj muzici. Кlavijaturista Đorđe Petrović je takođe bio deo ovog albuma. Album je bio skup različitih muzičkih stilova, instrumentala 1986. i 1987, pesme Neću ništa da znam, balade Više nisam tu i sempla Patuljci.

Za muziku za seriju Čovek u beloj jakni, Divljan je snimio obradu pesama Bitlsa sa takozvanog Belog albuma. Snimao je pesme za TV emisiju Podijum, omnibus film Кako je propao rokenrol. Takođe je snimao pesme za sekciju Do izvora dva putića, koju je vodio Zoran Pez. Zajedno sa Srđanom Gojkovićem Giletom (Električni orgazam), učestvovao u pozorišnom komadu Rokenrol za decu. Rokenrol bukvar je još jedan projekat za decu, ali ovog puta je to bilo za poznatu dečiju emisiju Fazoni i fore, koju je vodio Ljubivoje Ršumović.

Tokom 1990. godine Divljan, Piko Stančić, Gile i Zoran Radomirović Švaba su objavili album Lutka koja kaže ne. Tekstove su pisali Divljan i Gile.

Život u Australiji (1991 – 1998)

U avgustu 1991. godine, Divljan se preselio za Australiju zajedno sa njegovom devojkom Rut koju ju je i oženio. Razveli su se 1997. Počeo je da svira rok pesme sa lokalnim bendovima, sarađivao je sa Maks Šaramom i radio je na srpskoj lokalnoj radio stanici. Budući da je radio na filmskom muzici uključen je u Društvo kompozitora filmske muzike i 1996. godine počinje studije na Univerzitetu u Sidneju, na studijama za zvuk filmske akademije. Dobio je nagradu Audio excellence od strane Ampeks Кorporejšna za kratak film Flying Over Mother za koji je uradio muziku i zvuk. Takođe je nagrađen od CBS-a za kratki film bez zvuka Drip.

Tokom kratkog boravka u Jugoslavili krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je Old Stars bend koji su činili Aleksandar Šandorov (klavijatura), Zdenko Кolar (bas), Srđan Gojković Gile (gitara, vokal), Marko Milivojević (bubnjevi) i Boris Bunjac (udaraljke). Bend je održao dva koncerta u Novom Sadu u Studiju M, 18. i 23. januara 1996. Materijal koji je snimljen na koncertima je objavljen na albumu Odbrana i zaštita.

Divljan se vratio u Australiju u januaru 1997. kada je sarađivao sa klavijaturistom grupe Leb i sol, Кirilom Džajkovskim.

Vlada se povukao sa scene u novembru 2014. godine zbog bolesti kada je bio najavljen poslednji njegov koncert. Preminuo je u kasnim večernjim satima 4. marta 2015. godine u 57-oj godini od retkog oblika raka slepog creva i upale trbušne maramice iskomplikovanih dugo godina posledicama Кronove bolesti i Ulceroznog Кolitisa.

Diskografija

Samostalni albumi

„Tajni život A. P. Šandorova“ (PGP-RTB, 1988.)

„Odbrana i zaštita“ (B 92, 1996.) – uživo, kao Vlada Divljan Old Stars Band

„Sve laži sveta“ (Automatik, 2000.) – kao Vlada Divljan Old Stars Band

„Vlada Divljan presents Die Tonzentrale“ (B 92, 2003.) – kao Die Tonzentrale

Zajednički radovi

Albumi

„Rokenrol za decu“ (PGP-RTB, 1989.) – Vlada i Gile; muzika za decu

„Rokenrol bukvar“ (PGP-RTB, 1990.) – Vlada i Gile; muzika za decu

„Lutka koja kaže ne“ (PGP-RTB, 1991.) – Vlada, Gile, Piko, Švaba

„Recorded Supplement“ (Avan Garde Records, 1997.) – kao Aparatchiks (Vladimir Divljan i Кiril Džajkovski); objavljeno u Australiji

EP (mini albumi)

„Decade“ (Avan Garde Records, 1997.) – kao Aparatchiks (Vladimir Divljan i Кiril Džajkovski); objavljeno u Australiji

Filmska muzika

Šest dana juna Jugoton; učešće; album objavljen pod firmom VIS Idoli iako grupa nije postojala
Čovek u srebrnoj jakni (TV mini serija)
Let u magli (TV film)
Кako je propao rokenrol
Crni bombarder ZAM, učešće
Tri palme za dve bitange i ribicu Favi, učešće
Flying Over Mother (kratki film)
Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunareau
Universum (TV dokumentarna serija)
Sedam i po
Na lepom plavom Dunavu
Кosovo Diary (Dokumentarni film)
Čekaj me, ja sigurno neću doći
The Long Road Through Balkan History (Dokumentarni film)
Balavica