Branko Miljković je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka.
Branko Miljković je rođen 29. januara 1934. godine u Nišu.
Počeo je da piše kao srednjoškolac, a 1957. godine objavio je prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“. Bio je liričar snažnog intelektualnog pogleda na svet. Izuzetne verbalne invencije, nošena žarom unutrašnje vatre Miljkovićeva poezija je zaokupljena fenomenom smrti i nestajanja. Napisao je zbirke pesama: „Poreklo nade“, „Vatra i ništa“, „Krv koja svetli“, „Pesme“ i „Smrću protiv smrti“ (s Blažom Šćepanovićem). Prevodio moderne ruske i francuske pesnike.
Preminuo je 12. februara 1961. godine.