Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u ribarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti profesorom Zoranom Markovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju povratnicima da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo.

 

Na prostorima današnje Srbije, ribarstvo je bilo značajan način dolaska do hrane još iz perioda praistorijskih ljudi, koji su između 35.000 i 20.000 godine pre nove ere poznavali udicu i bodljikavi harpun. Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti (za kardiovaskularne, kancerogene i druge bolesti), tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba.

Ribarstvo u Srbiji se odvija kroz akvakulturu – gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe). Proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji varira između 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je 5-6 kg po zvaničnim (odnosno 7 kg po nezvaničnim) podacima, što je 3-4 puta manje od evropskog i svetskog proseka. Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se između 35.000 i 50.000 tona godišnje. Uvoz ribe beleži stalni rast. U poslednjoj deceniji se kretao od 23.336 tona (2008.) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara. Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim prerađevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.

 

Izvor: mbprr.gov.rs

Podeli