Српска православна црква данас слави Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чуваку у манастиру Острог. Један је од најпоштованијих светаца у читавом хришћанству, за којег се верује да је чудотворац и да је многе излечио.

Foto: youtube/tvhram

Рођен је као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, а већ у 12. години послат је у манастир Завала, где је његов стриц Серафим био игуман. Након што је завршио манастирску школу, добио је монашки чин и постао парох Поповог поља.

Преминуо је 1671. године, а његове мошти и гроб чувају се у манастиру Острог у Црној Гори, за који се везују бројне легенде.

У његову моћ исцељења верују припадници како хришћанске, тако и муслиманске вере јер постоје бројна писмена сведочења људи да су молитве упућене Светом Василију Острошком услишене – свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру Острог записује на папир читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају, чувају и претварају у књигу.

Једна од таквих истинитих прича поткрепљена чињеницама да пожар који је избио на планини Острошка греда поштедео је оба манастира и оближње капеле. Такође, чињеница је да је за време Другог светског рата изнад Горњег манастира Острог пала бомба, али никада није експлодирала.

Људи који су икада спавали под окриљем ове свете грађевине, говоре да је то била најмирнија ноћ коју су преспавали.

Једино што није дозвољено јесте фотографисање унутар и у порти Горњег манастира. Ако се икада запутите на ово свето место, обичај је да се понесе флаша уља, коју монаси при службама освештавају и поклањају верницима у малим флашицама, а које се користе ради лечења. Треба понети и шећер, који остаје у манастиру и којим се сви могу послужити.

Међутим, најважније је да понесете један пар црних, мушких чарапа – прича се да су чарапе Светог Василија увек поцепане јер ноћу устаје и хода, па их монаси свакога дана мењају.Жене не смеју улазити у кратким сукњама, чак ни у панталонама – обавезна ношња је сукња бар до колена, као и покривена рамена и груди, а треба ставити и мараму на главу. И мушкарци треба да дођу покривеног тела, дакле, не сме се улазити у сандалама и шортсевима.

Одређеним данима, рука Светог Василија је откривена да би је верници целивали током обиласка манастира, а сви који су имали прилику да је виде откривену, говоре да та рука изгледа веома живо, а не као део тела неког ко је преминуо пре скоро 400 година.

Ако познајете особу која се спрема на овакво путовање, требало би да јој однесете уља, тамјана и памука да са собом понесе и да то остави код свеца “да преноћи”.

На овај велики празник и црвено слово у црквеном календару не обављају се никакви пагански обичаји нити ритуали. На празник Светог Василија једино што треба да урадите јесте да се искрено помолите чудотворцу – верује се да ће свака искрена жеља из дубине срца бити испуњена.

Podeli