Бактерије које се налазе у храни, као што су салмонела или ешерихија коли, све је теже лечити јер постају отпорније на антибиотике, упозоравају две агенције Европске уније. Антибиотска резистенција прети да до средине века постане већа опасност од рака.

Pixabay

 

Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) и Европска управа за безбедност хране (ЕФСА) сакупљају и заједно анализирају податке узете код људи, свиња и телади у земљама чланицама ЕУ о отпорности на антибиотике.

У њиховом извештају објављеном 3. марта наводи се да посебно салмонела и кампилобактерија постају све отпорније на ципрофлоксацин, један од антибиотика који се користи за лечење инфекција изазваних тим бактеријама, а који је категорисан као критично важан за употребу код људи.

Спорадични случајеви отпорности салмонеле на карбапенем, још један веома важан антибиотик, такође су истакнути у извештају.

У ранијем извештају ЕФСА из децембра наводи се да је 2018. готово свака трећа епидемија бактеријских инфекција у ЕУ била изазвана салмонелом. Салмонелоза је друга најчешћа инфекција желудачно-цревног тракта после кампилобактериозе.

Агенције су и извештају изнеле кључне индикаторе који помажу земљама чланицама ЕУ да процене свој напредак у смањењу употребе антибиотика и борбе против антибиотске резистенције.

Отпорност на антибиотике је смртоносна претња која сваке године однесе 33.000 живота у ЕУ, а одговорна је и за економске губитке који се процењују на око 1,5 милијарди евра годишње. Очекује се да ће до 2050. постати већи „убица“ од рака.

 

Извор: energetskiportal.rs