Извор: DW/Pixabay

Професор психијатрије на Универзитету у Улму Манфред Шпицер сматра да мере попут ултимативне забране кретања могу да воде психичким поремећајима и да им зато треба прибегавати само када су неопходне.

“Постоје дугорочна истраживања која показују да је након карантина већа учесталост анксиозности, поремећаја сна или чак посттрауматског поремећаја. Ту нема разлика између старијих и млађих, или мушкараца и жена. Сви могу да пате од тога”, рекао је Шпицер за Дојче веле.

У борби против ширења коронавируса многе земље су увеле забране кретања или контакта и на различит начин ограничиле друштвени живот, а људи често и и без забрана из страха ретко или никада не излазе на улицу, наводи ДW.

Др Манфред Шпицер који је и шеф психијатријске клинике у Улму каже да изолација утиче на психичко стање и слаби имуни систем, који је “најважније оружје које човек има у борби против коронавируса”.

“Знамо шта јача имуни систем – једна од ствари је излазак напоље. Најбоље наравно тамо где нема никога, рецимо у шуму. Знамо да шетња шумом у трајању од једног, или боље, два сата доказано јача имуни систем. Останак у кући штети имуном систему. То је посебно важно са продице са децом”, рекао је др Шпицер за ДW.

Шпицер је аутор књиге “Самоћа – непризната болест: болна, заразна, смртоносна”.

На питање да ли ових дана друштвене мреже могу бити замена за друштвени контакт он је рекао да критички гледа на друштвене мреже, али да су оне у овим временима свакако начин да се одржи контакт.

“Али, молим вас, немојте само даноноћно пратити свакакве непроверене информације  које се шире тамо”, рекао је др Шпицер.

По његовом мишљењу, тренутно је телефон вероватно “најбољи друштвеним медијум” јер људи контактирају са онима које познају док Твитер и Фејсбук, како каже, “нису толико добри” јер “не пријају толики непознати људи са којима се тамо сусрећете”.

Podeli