До краја априла дужници који имају проблема са отплатом дуга могу да се пријаве за трећи мораторијум, односно одлагање обавеза, а да ли ће га добити одлучује банка за сваки случај посебно. За први мораторијум прошле године пријавило се 94 одсто кредитних дужника, за други 86 одсто, а за трећи знатно мање.

Pixabay

Протеклих година банкари су посао могли да обављају и жмурећи јер су клијенти желели само стамбене или готовинске позајмице. У време пандемије у први план су избили захтеви за одлагање отплате дуга, а од нове године банке су скратиле рок за кеш кредите на максималних шест година.

Разлог за то може се наћи у неизвесности због могућег губитка радног места, посебно у туризму, хотелијерству и транспорту, па сада одлазак у банку личи на шведски сто са разним видовима репрограма.

Народна банка Србије саопштила је да се од укупног броја дужника, само у јануару за мораторијум пријавило 37.000. Скоро 90 одсто се односи на становништво. Од тога највише за репрограм готовинских кредита – 64 одсто.

Проблеме са плаћањем картицама и минусима имао је сваки десети. Шест одсто захтева односи се на отплату инвестиционих кредита или кредита за ликвидност.

Сада су на столу две могућности. За зајмове узете до 18. марта 2020. године можете продужити отплату преосталог дуга на 107 рата. Остали дужници могу да траже од банке нови мораторијум.

За мораторијум ти прописи предвиђају да клијенти добију грејс период од шест месеци и њихов рок отплате се продужава за шест месеци и они током тог грејс периода плаћају камату, али се опредељују да ли ће та камата бити плаћена док траје грејс или ће је одложити и платити по истеку тог периода.

Kрај прошле године обележила је опрезност банака у кредитирању, како се не би излагале ризику и задржале ниво кредита грађанима на ниских 3,8 одсто.