Velika Gospojina, praznik Uspenja Presvete Bogorodice, jedan je od najvećih i najpoštovanijih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Vernici ga obeležavaju 28. avgusta, kada se sećaju upokojenja Presvete Bogorodice i njenog vaznesenja na nebo.
Prema hrišćanskom predanju, nakon Hristovog Vaznesenja, Presveta Bogorodica nastavila je da živi u Jerusalimu, gde je provodila vreme u molitvi. U poznim godinama života, apostoli su se, prema predanju, okupili oko nje, a nakon njene smrti položili su njeno telo u grob.
Kada je apostol Toma, koji nije bio prisutan, stigao nekoliko dana kasnije, poželeo je da vidi Presvetu Bogorodicu. Tada je, prema predanju, grob otvoren, ali njeno telo nije pronađeno. Vernici ovaj događaj tumače kao Uspenje – prelazak Presvete Bogorodice iz zemaljskog života u nebeski.
Velika Gospojina zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, a brojni hramovi i manastiri širom Srbije posvećeni su Uspenju Presvete Bogorodice. Na ovaj dan vernici prisustvuju liturgijama, mole se i zahvaljuju za zdravlje, mir i blagostanje svojih porodica.
Prazniku prethodi dvonedeljni Gospojinski post, koji počinje 14. avgusta i završava se na Veliku Gospojinu. Ovaj post smatra se jednim od strožih višednevnih postova u pravoslavnoj tradiciji.
Velika Gospojina ujedno je i slava mnogih srpskih porodica, hramova i naselja, pa se širom Srbije 28. avgust obeležava liturgijama, saborima i različitim tradicionalnim manifestacijama.
