Plate novinara u svim zemljama nastalim raspadom Jugoslavije su ispod prosečne plate ili na nivou prosečne plate, osim u Sloveniji, gde zarada prelazi prosek, rečeno je na konferenciji o položaju novinara u Srbiji i regionu.

Ilustracija/Pixabay

Podaci iz istraživanja Udruženja novinara Srbije “Ekonomski i društveni položaj novinara” koje je rađeno u oktobru i novembru pokazalo je da prema podacima Sindikata novinara Srbije u Srbiji ima najviše medijskih radnika i novinara u odnosu na zemlje u regionu – oko 9.000, među kojima je 5.000 novinara.

Prema podacima UNS iz 2019. veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.

Kada je reč o platama u istraživanju se navodi se da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, a da ih po tipu ugovora slede fotoreporteri, da 34 odsto novinara mora da radi dodatni posao i da su plate ispod republičkog proseka između 38.000 i 45.000 dinara.

Istraživačica Ruža Ćirković rekla je da su plate u javnim servisima nešto više od republičkog proseka, ali da su plate u javnim servisima u proseku takve zbog plata direktora.

Ćirković je dodala da je plata u RTS sedam odsto viša od proseka u državi, u Severnoj Makedoniji oko 11,7 odsto, u Federaciji BiH oko 20 odsto i u Sloveniji oko 21 odsto, ali da na to utiču plate direktora javnih servisa, pa tako plata direktora HRT iznosi 3,8 prosečnih plata, BHRT pet prosečnih plata, RTCG 5,3 prosečnih plata i RTS 6,4 prosečne plate (podatak iz 2015. godine).

Ona je istakla da je položaj zaposlenih u javnim servisima regulisan kolektivnim ugovorima, da se doprinosi plaćaju na celu platu i da imaju više sindikata i dodala da u Sloveniji javni servis ima čak i radnički savet sa širokim ovlašćenjima.

Ruža Ćirković je izdvojila problem što je privatnim medijima neisplativo da imaju specijalizovane novinare za neku oblast, već da im više odgovaraju novinari “opšte prakse” i da se u regionu samo u HRT vidi briga za obrazovanje novinara.

U istraživanju koje je dostavljeno medijima predstavljeni su i podaci Lokal presa koji pokazuju da je prosečna plata novinara na lokalu na nivou minimalca, da su najčešći oblici kršenja sloboda i prava tokom 2019. bili neravnopravna tretman i uskraćivanje lokalnih izvora za sufinansiranje.

Predstavnica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da se medijski sektor još nije oporavio od ekonomske krize 2007. godine, a da je novinarska plata u Hrvatskoj dovoljna da se nategnuto preživi mesec.

Ona je ukazala da kolektivne ugovore u Hrvatskoj imaju samo HRT i novinska agencija Hina, da plate stalno padaju i da se neprofitni sektor u kojem ima dobrih medija suočava sa tim da se u prethodnih pet godina sredstva ne dodeljuju ili se dodeljuju na sumnjiv način.

Iztok Jurančić iz Sindikata novinara Slovenije rekao je da su razlike u platama novinara velike i da neki primaju platu na nivou minimalca, a da ima i onih koji imaju plate više od prosečnih, kao i da se taj sindikat bori da se novinari ne zapošljavaju na fiktivne ugovore.

Autor: N1