U biblioteci „Srboljub Mitić“ predstavljena poetska knjiga“HORIZONTI“, autorki Zlatije Radovanović, Zorke Stojanović i Žakline Perić

„…Horizont – obzor – prividna granica između neba i zemlje. Ona linija koja se jedva nazire ali spaja naš pogled, naš senzibilitet, naša nadanja. Nebo i zemlju, stvarno i nestvarno, san i javu. Horizont je mesto kome težimo, kome se radujemo, koje zamišljamo, kome stremimo. To je tačka koja odmara oči, pogled koji odmara i opušta, nada, koja motiviše. Kao što su sumrak i svitanje tačke spajanja i razdvajanja dana i noći, tako je i horizont tačka spajanja mogućeg i nemogućeg, željenog i ostvarenog, maštanog i proživljenog.
Horizont je termin pun lepote i suprotnosti. Amplituda značenja je široka kao i pogled koji se pruža ka njemu. Horizont spaja. U ovom slučaju, spojio je 3 pera različitog senzibiliteta, tri pesnikinje i tri lirska sveta u jednu knjigu koja i nije mogla drugačije da se zove do – HORIZONTI. Nije slučajno ni to što je na korici ove knjige travka „Hoću – neću ili „Voli me – ne voli me…“ ispred vode koja pamti sve, kao što papir pamti ono što duša zapiše.
Duboko verujem u moć energije i u to da isprepletena i povezana energija ima magičnu moć. Osećate li njenu jačinu ispod ove korice? Pisana je u tri ruke – Zlatije Radovanović, Žakline Perić i Zorke Stojanović. I to nezaobilazno, zvonko i pevljivo Z i Ž koje se pojavljuje u naslovu i u autorkinim imenima čitavoj priči daje jedan zvonak ton. Između Zlatnih horizonata Zlatije Radovanović, Bezbrižnih horizonata detinjstva Zorke Stojanović i horizonata vere , nade i ljubavi Žakline Perić, zvone reči, miluju stihovi i stvaraju se čudesne slike: „Vinimo se, ptico umilna, / Glasom uznesenim, Do visova astralnih, (Zlatija Radovanović -pesma „Priziv“), Pticu doziva i Zorka Stojanović svojim stihovima: ,,Uzdigni se, visoko ptico, / Let tvoj da vidim, Ispod mutnih oblaka / I pevaj (pesma „Gusle mi dajte“). Žaklina Perić u svojoj pesmi „Klokot“ kaže: ,,Proleće je zarazno / U mišićima emotivne sluđenosti…“….rekla je recenzent knjige, moderator programa i direktorka Biblioteke „Srboljub Mitić“ – Malo Crniće, Danijela Božičković Radulović.
Autorke poetske knjige su svoja osećanja: ljubav, veru, nadu, strahove, čežnju, život, opisale rečima, ali kao da su kičicom stvarale slike. Stihove su govorili Miroslav Mitrović, glumac OAP „Branislav Nušić“ iz Malog Crnića, Radica Nikolić Pavlović, Danijela Božičković Radulović, kao i same autorke.
Program je mekim i lepršavim tonovima violine, oplemenio Novica Stojimirović, violinista iz Velikog Sela.

Ljubav prema zavičaju je skriven negde u uglu srca svakog umetnika i stalno raste, buja, cveta, jača…To je dokazala Danijela Božičković Radulović, čitajući pesmu „Trešnja“, Novice Stojimirovića, violiniste, koji ljubav prema rodnom tlu ne sputava. Naprotiv, jača je kroz virtuozno sviranje na violini i toplim stihovima.
„Pesnici su neobični ljudi“,često kažu čitaoci. Tu lepu neobičnost na delu je pokazao je Vojkan Ivković, pesnik i kolekcionar iz Petke, koji je umesto uobičajenog cveća u ovakvim prilikama, autorkama knjige „Horizonti“, poklonio pesme, napisane sa puno ljubavi i poštovanja. I kako reče Zlatija Radovanović, književnica, „nema veće nagrade, nego kad pesnik daruje pesmu – pesniku“.

Izvor: BSMMC