Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 27. oktobra, obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznatije kao Sveta Petka. Ovaj veliki praznik, koji se u crkvenom kalendaru obeležava crvenim slovom, posvećen je jednoj od najpoštovanijih svetiteljki, kojoj se vernici vekovima mole za zdravlje, mir u domu i porodičnu sreću.
Ko je bila Sveta Petka?
Sveta Petka rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Još od mladosti bila je posvećena veri, molitvi i pomaganju drugima, a svoj život podredila je duhovnom podvižništvu.
Prema hrišćanskom predanju, živela je u Carigradu, a potom se povukla u Svetu zemlju, gde je provela godine u molitvi i strogom podvižničkom životu. Pred kraj života vratila se u rodni kraj, gde je i preminula u 11. veku.
Njene mošti kasnije su prenošene na različita mesta, a kult Svete Petke vremenom se proširio širom pravoslavnog sveta, posebno među srpskim narodom.
Zašto vernici poštuju Svetu Petku?
Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, porodice, bolesnih, siromašnih i svih koji se suočavaju sa životnim iskušenjima. Vernici joj se obraćaju molitvama za zdravlje, mir, potomstvo, porodično blagostanje i snagu u teškim trenucima.
Brojni vernici na njen praznik odlaze u crkve i manastire, pale sveće i upućuju molitve za sebe i svoje najbliže. Posebno je poštovana među ženama, koje je doživljavaju kao duhovnu zaštitnicu i utehu u nevolji.
Običaji i verovanja na dan Svete Petke
Za praznik Svete Petke vezuju se brojni narodni običaji koji se prenose s generacije na generaciju.
Prema narodnom verovanju, ovaj dan posebno je posvećen ženama, zbog čega se u pojedinim krajevima izbegavaju teži kućni poslovi, poput pranja, šivenja i drugih većih radova. Ovi običaji razlikuju se od mesta do mesta i predstavljaju deo narodnog predanja.
U domovima vernika praznik se obeležava molitvom, paljenjem sveća i odlaskom u crkvu. Porodice koje Svetu Petku slave kao krsnu slavu pripremaju slavski kolač, žito i vino, u skladu sa crkvenim pravilima.
Jedno od najpoznatijih mesta okupljanja vernika jeste kapela Svete Petke na Kalemegdanu u Beogradu, koju tokom godine posećuju brojni ljudi, tražeći duhovni mir i utehu.
Praznik koji podseća na veru, dobrotu i zajedništvo
Sveta Petka zauzima posebno mesto u duhovnom životu srpskog naroda. Njeno ime vekovima se povezuje sa verom, milosrđem, strpljenjem i nadom, a njen praznik prilika je da se vernici podsete značaja porodice, međusobne podrške i pomaganja onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Za mnoge, 27. oktobar nije samo dan u crkvenom kalendaru već i prilika za molitvu, zahvalnost i okupljanje porodice, uz želju da dom ispune zdravlje, mir i blagostanje.
