Badnjak je jedan od osnovnih simbola Božića. U kuću se unosi za Badnje veče, a za Božić njegovom grančicom položajnik džara vatru.
Badnjak u kuću unosi domaćin, a kada ukućani pitaju: „Ko je?“, on odgovara: „Badnjak vam dolazi u kuću“. Domaćica otvara vrata i i obraća se badnjaku: „Dobro veče, badnjače.“. Domaćin desnom nogom prelazi prag i ulazi ukuću i otpozdravlja ukućane sa: „Srećno vam Badnje veče.“
Sledi otpozdrav ukućana: „Bog ti dobro dao i i sreće imao“ dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Unoseći badnjak, domaćin kvoca kao kvočka, a za njim idu domaćica i deca i pijuču kao pilići.
Na božićno jutro, položajnik džara vatru upravo granom badnjaka i govori: „Koliko varnica, toliko parica. Koliko varnica, toliko zdravlja“ i tako dalje nabraja sve što želi ukućanima u narednoj godini.
I dok su nam dobro poznati običaji koji su povezani sa badnjakom pre i za Božić, da li znamo šta se sa njim radi nakon praznika?
Iako za razliku od njegovog unošenja, za iznošenje ne postoje nikakvi posebi rituali, ipak bi trebalo da znamo šta bi trebalo da se uradi sa njim nakon Božića.
Nekada, badnjak se posle Božića ložio u kućnim ognjištima, pa je pitanje šta sada treba da se radi kada većina nas nema ložišta.
Običaji se razlikuju od kraja do kraja Srbije, ali jedno je sigurno: prema drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo sa poštovanje.
Stoga nikako ne smemo da ga bacimo u kontejner ili u kantu za đubre, već ga treba vratiti prirodi odakle je i došao.
Badnjak se najčešće iznosi trećeg dana Božića, a u nekim krajevima se ostavlja i do malog Božića odnosno Nove godine po julijanskom kalendaru.
Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će na proleće doneti rod.
Badnjak upravo to i simbolizuje: plodnost, rodnost, uspeh i novo rađanje, a da bismo imali novi ciklus napretka, treba da ga vratimo u prirodu odakle je i došao.
Izvor: Novisti
