Због великог броја тужби за заштиту ауторских права који фотографи воде против медија би требало размислити о промени правног оквира, како право медија да слободно информишу грађане и право аутора на накнаду за свој рад не би били у колизији, оцењено је данас на дискусији „Улога медија у заштити ауторских и сродних права“.

Pixabay

На скупу који је организовала Асоцијација медија у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину оцењено је да медији имају право да слободно информишу грађане, али да постоји и озбиљан тржишни притисак да се публици у реалном времену даје садржај који она тражи.

Потпуно поштовање правила око ауторских права би довело до тога да не раде свој посао како треба како би преживели на тржишту, рекао је адвокат Душан Стојковић на отварању дебате.

Фотографи против медија од 2010. године покрећу спорове, тражећи накнаде у случајевима када је без дозволе искоришћено или мењано њихово ауторско дело, или ако аутор није потписан, а број таквих спорова растао је експанзијом друштвених мрежа.

Судија Апелационог суда Драгица Попеску оценила је да ће многи медији, који немају велику финансијску моћ, због великог броја спорова можда имати потешкоћа у функционисању, и нагласила да је утолико важније да се та област што пре уреди.

Попеску, као и Стојковић, сматрају да би требало размислити о оснивању организације за колективну заштиту права фотографа, попут СОКОЈ у музичкој сфери, која би наплаћивала тантијеме и исплаћивала ауторе.

Председник Центра за развој фотографије Звездан Манчић оценио је, међутим, да је тврдња да је слобода изражавања у опасности због тужби фотографа опасна, тендециозна и неистинита.

„Ради се о покушају да се туђи рад стави на располагање као јавно добро“, поручио је Манчић.

Члан Управног одбора Асоцијације медија и директор агенције ФоНет Зоран Секулић оценио је да се читава дебата одвија у амбијенту нерегулисане медијске сцене.

„Највећи број медија не ради у јавном интересу, већ у складу са политичким, корпоративним, ПР и сличним интересима, а медијско тржиште фактички не постоји“, рекао је Секулић.

Он је додао и да количина новца којим медији располажу не зависи од њиховог квалитета, већ од политичког сврставања њихових власника на једну од страна, пошто „политика доминира токовима новца“.

„Дубоко сам уверен да питања попут ауторских права фотографа, али и стваралаца видео записа и текстова, према којима се спроводи права ‘хајдучија’, неће моћи да се уреде и реше док медијска сцена и тржиште не буду у бољем стању“, закључио је Секулић.

 

Извор: novaekonomija.rs