Реч је о преознатљивом уводном рифу Джимија Пејџа из „Wхоле Лотта Лове“ Лед Зепелина, уводне песме на другом албуму енглеског бенда.

Foto: Pixabay

Делимично заснован на Мади Вотерсовој верзији „Yоу Неед Лове“ Вилија Дикона, култни риф Пејџа обезбедио је почасну титулу у овог викенда, победивши сјајног Рендија Роудса у „Цразy Траин“ Озија Озборна и Малколма и Ангуса Јанга у уводу класика АЦ/ДЦ „Бацк Ин Блацк“.

У уводном тексту ове листе која је у целини објављена у издању Тотал Гуитар од 4. јуна, пише о „сеизмичком утицају Пејџовог рифа и, позивајуц́и се на слетање на Месец 1969. године, описује га као “ џиновски скок за човечанство“.
„Гитаристичкој минијатури у „Wхоле Лотта Лове“ требало је само 2,7 секунди да музику одмах пројектује у нову деценију. Док су сви остали још увек свирали у 60-има, Зепелин је већ био у 70-има“.

„То није био први сјајан рифф, али је пресудан“, наставља часопис. „Због тога су рифови постали централни за гитарску музику, разлог што бендови траже гитарски кеч која може да покрене читаву песму – или чак целу каријеру“.

Преосталих 10 најбољих рифова на листи „Тотал Гуитар“ су Дееп Пурпле „Смоке он тхе Wатер“ на четвртом, Ван Хален „Аин’т Талкин ‘ Боут Лове“ на петом, Металика „Ентер Сандман“ на шестом, Блек Сабат „Ирон Ман“ на седмом, Пантера „Wалк“ на осмом, „Ла Гранге“ ЗЗ Топ на деветом и „Пурпле Хазе“ Джимија Хендрикса на десетом месту.

Извор: Б92