Бранко Ћопић је био српски и југословенски књижевник. Рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима код Босанске Kрупе. Умро је 26. марта 1984. године у Београду. Био је ожењен Богданком Цицом Ћопић. Живео је и радио у Београду.

Википедија

Писао је приповетке, романе, ратне песме и приче, те приче за децу. Био је учесник Народно-ослободилачке борбе, те уредник књижевних часописа и часописа за децу. Почео је да пише још у основној школи, а данас се сматра једним од најзначајнијих књижевника 20. века на овим просторима.

Обележен као „неподобан“ Бранко Ћопић је и даље често позиван на саслушања у полицији. Разочаран таквим третманом и смером у коме је ишла његова вољена земља пао је у депресију. 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скочивши са Бранковог моста у Београду. У опроштајном писму навео је да сву своју имовину након смрти супруге Богданке поклања Српској академији наука и уметности.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Бранко Ћопић је носилац Партизанске споменице 1941., Ордена братства и јединства 1. реда, Ордена заслуга за народ 1. реда, Ордена Југословенске заставе са лентом и многих других.

Његова богата библиотека пренесена је у зграду САНУ, у собу која је данас легат Бранка Ћопића. Ту се, осим књига налази и неколико Ћопићевих портрета, слике Пеђе Милосављавиће, Лазара Вујаклије, Сафета Зеца и других.

На иницијативу његове супруге Богдане Задужбина Бранка Ћопића од 1898. године сваке године савременим српским писцима и песницима додељује награду „Бранко Ћопић“ за поезију и прозу.
Многе улице, школе и библиотеке данас носе име великог српског и југословенског књижевника.

 

Извор: biografija.org