Александар Бородин (Александр Порфирьевич Бородин), је руски композитор, али и хемичар и лекар. Рођен је 12.11.1833. године, а преминуо је 27.02.1887. године.

Био је јако талентован за музику и језике. Свирао је клавир, флауту и виолончело. Образовао се на „Војној академији за медицину и хирургију“ у Санкт Петербургу, где је открио своју склоност ка експерименталној хемији. Постао је доктор медицине бавећи се токсикологијом фосфорне и арсеникове киселине. Усавршавао се у западној Европи, а био је и професор на академији у Санкт Петербургу. Kао хемичар, проучавао је реакције у органској хемији и хемијске везе. Значајни су његови радови о синтези флуора са органским једињењима, полимеризације и кондензације алдехида, као и откриће алдол реакције. Неке од хемијских реакција добиле су његово име.

Светску славу Бородин је постигао својим композиторским радом. До данас остаје загонетка како је стизао да се бави музиком поред свог обимног академског рада. Сам је говорио да је музика разонода и одмор од озбиљнијих послова.

За собом је оставио права ремек дела – две симфоније и трећу недовршену, симфонијску поему „У степама средње Азије”, гудачке квартете, песме и своје најзначајније дело, оперу „Kнез Игор”. Ово дело је писао читавих 18 година и није стигао да га заврши. То су урадили његови пријатељи Александар Глазунов и Николај Римски-Kорсаков.

 

Извор/фото: Википедија