Исидора Секулић, књижевница, преводилац и академик рођена је 16. фебруара 1877. године у Мошорину. Била је уметник широког образовања и високе културе.

Фото: Википедија

 

Дипломирала је на Вишем педагогијуму у Пешти, а докторирала у Немачкој. Дужим путовањима и боравком у Енглеској, Француској и Норвешкој, проширила је своје знање класичних и модерних језика. Њени лирско-медитативни, рафинисано аналитични и богато асоцијативни текстови означавају појаву модерне српске прозе. Исидорино духовно интересовање обухватало је како науку тако и уметност, па је своју делатност мислиоца и критичара развила у широком распону, преплићући позоришну, музичку, ликовну уметност и архитектуру са литературом и филозофијом.

У том смислу, значајне су њене студије о готово свим великим писцима руске, француске, енглеске, немачке, норвешке и других литература, а међу текстовима о домаћим писцима истичу се они о Његошу, Ђури Јакшићу, Лази Kостићу, Петру Kочићу, Тину Ујевићу, Иви Андрићу…

Од значаја су и њени огледи о стилу и језику, путописи који иду у сам врх српског прозног израза и преводи.

Најпознатија дела Исидоре Секулић су: „Сапутници“, „Хроника паланачког гробља“, „Госпа Нола“, „Записи о моме народу“ и „Писма из Норвешке“.

Била је прва жена члан Српске академије наука и уметности.

Умрла је 5. априла 1958. године у Београду.

Извор: РТС/