U drevnom Egiptu, karmin je bio statusni simbol, a nanosili su ga i muškarci i žene, pripadnici viših slojeva, svakodnevno, drvenim štapićima koji su umakani u boju. Omiljene su bile “ponoćnoteget”, narandžasta i, pogađate, crvena.

U antičkoj Grčkoj, izašao je iz mode u višim slojevima, pošto su počele da ga koriste prostitutke. A onda je donet i zakon da prostitutke ne smeju da se pojavljuju na ulici bez karmina, da ne bi dovodile čestite građane u zabunu.

U Rimu su se stvari opet promenile, dobrostojeće gospođe iz viših slojeva imale su čitave timove frizera i šminkera koji su im karmin nanosili – svakog dana. Rimljani su karmine pravili od gline, uz dodatak pigmenata iz rude gvožđa i jedne prilično rasprostranjene vrste smeđih algi. Problem je bio u tome što su te alge u sebi imale prilično visok sadržaj žive, pa je karmin bio potencijalno opasan po život.

Prost puk je u nedostatku novca usne bojio crnim vinom. Efekti su bili kratkotrajniji, ali potpuno bezopasni po zdravlje, pa je u ovom slučaju sirotinjsko rešenje ipak bilo “pobedničko”.

Danas na svu sreću, ne moramo tako da nanosimo karmin, a na tržištu imamo bezbroj varijacija na temu. U nastavku pogledajte kako se moda karmina menjala u proteklih 100 godina.

 

Izvor: edikacija.rs