Bele poklade, praznik pomirenja i pripreme za Veliki post, ove godine obeležavaju se u nedelju, 22. februara. Ovaj dan predstavlja poslednju nedelju pred početak posta i vreme kada se vernici, prema pravoslavnoj tradiciji, pripremaju ne samo promenom načina ishrane, već i duhovnim preispitivanjem.
Naziv praznika potiče od „bele“ hrane – mleka, sira, kajmaka i jaja – koja je tog dana još dozvoljena, dok je meso već isključeno iz ishrane. Zbog toga se ova nedelja naziva i siropusna. Međutim, suština Belih poklada nije u trpezi, već u praštanju, pa se u narodu ovaj dan naziva i Proštene poklade ili Proćke.
Praštanje kao najvažniji običaj
Najznačajniji običaj bio je traženje oproštaja. Mlađi su odlazili kod starijih i izgovarali: „Oprosti ako sam zgrešio“, a odgovor je glasio: „Bog ti oprostio, i ja ti opraštam“. Verovalo se da se u Veliki post mora ući bez ljutnje i zameranja, čistog srca i misli.
Posebnu ulogu imao je i običaj da zet obiđe tasta, taštu, kuma i starojka, zatraži oproštaj i tako simbolično započne period posta u miru. U mnogim domovima održavalo se i porodično „praštanje“, kada bi se ukućani okupili za stolom i međusobno izmirili.
Narodni običaji i simbolika vatre
U pojedinim krajevima Srbija Bele poklade bile su i dan radosti i okupljanja. Palile su se pokladne vatre, organizovale maskirane povorke i veselja. Smatralo se da smeh, buka i igra teraju zimu i sve što je loše, najavljujući dolazak proleća.
Vatra je imala snažnu simboliku – predstavljala je pročišćenje i pripremu za period uzdržanja pred Vaskrs. U nekim mestima mladi su preskakali vatru, verujući da to donosi zdravlje i snagu.
Prema narodnim verovanjima, tog dana su se ljudi štitili od zlih sila raznim običajima – bacanjem ljuski od jaja u vatru, korišćenjem belog luka kao zaštite i oblačenjem dece u preokrenutu odeću radi „zaštite od uroka“.
Iako su mnogi stari običaji danas ređi, poruka Belih poklada ostala je ista – pomirenje, zajedništvo i duhovna priprema za post. Ovaj praznik podseća da je praštanje temelj svakog novog početka i da bez mira u duši nema ni istinskog posta.
