Svetla, odnosno Vaskršnja nedelja počela je u ponedeljak i traje sve do Malog Uskrsa. Ovaj period u pravoslavnoj tradiciji ima poseban značaj i posmatra se kao jedan neprekidan praznični dan, tokom kojeg se svakodnevno služe bogosluženja kao na sam Vaskrs, a veruje se da su „vrata raja“ širom otvorena.
Svetla nedelja završava se Tominom nedeljom, poznatom i kao Mali Uskrs, a do tada u hramovima ostaju otvorene Carske dveri kao simbol radosti i pobede života. Prema narodnom verovanju, ovaj period donosi blagoslov, mir i napredak u domu.
Posebno mesto u narodnim običajima imaju dani kao što su Garava sreda i Zeleni četvrtak. Tada se pažljivo posmatraju vremenske prilike i znaci iz prirode, jer se veruje da oni mogu da nagoveste kakva će biti godina – da li će doneti obilje ili oskudicu. U pojedinim krajevima, zadržani su i stari običaji koji imaju simboličan i veseo karakter.
Ove srede kao i petka se ne posti, što je još jedan pokazatelj da se praznično raspoloženje produžava i posle samog praznika.
Zeleni četvrtak smatra se povoljnim za nove početke, pa se veruje da je tada dobro započeti posao ili se pomoliti za ostvarenje dugo očekivane želje.
Svetli petak posvećen je Presvetoj Bogorodici i u narodu se obeležava kao dan posebno važan za žene i majke. U nekim krajevima postoji običaj odlaska na izvore i boravka u prirodi, uz verovanje da to donosi zdravlje i radost tokom cele godine.
Zaklopita subota, kao pretposlednji dan Svetle nedelje, nosi posebnu simboliku. Prema narodnom verovanju, deca rođena tog dana uživaju posebnu zaštitu i prate ih sreća i blagoslov tokom života. Ovaj dan je tradicionalno bio namenjen odmoru, posebno za žene, dok su se muškarci uzdržavali od šišanja i brijanja, u znak poštovanja prema precima.
Svetla nedelja završava se Tominom nedeljom, kada se obeležava sećanje na apostola Tomu. U narodu je prisutno verovanje da ovaj dan donosi kišu i plodnost, kao i da ga treba provesti u miru, bez putovanja i većih aktivnosti.
