Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetoj velikomučenici Irini, svetiteljki čiji je život ostao upamćen po velikom stradanju, veri i čudesima.
Prema predanju, Irina je rođena u neznabožačkoj porodici, ali je još kao mlada prihvatila hrišćansku veru i krstila se, zbog čega je bila izložena teškim mučenjima od strane tadašnjih careva. Ipak, kako se veruje, u najtežim trenucima spasavali su je Božji anđeli.
Jedan od careva, Sedekija, naredio je da bude zakopana do glave u jamu punu zmija i škorpija, ali su otrovne životinje, prema predanju, stradale Božjom voljom, dok je Irina ostala nepovređena. Pokušavali su da je usmrte i testerom, ali se ona odbijala od njenog tela, dok voda pod vodenicom, za koju je bila vezana, nije htela da poteče.
Predanje kaže i da je u gradu Mesembrija car Savorije naredio njeno pogubljenje, ali ju je Bog vratio u život. Nakon tog događaja, car i mnogi njegovi podanici primili su hrišćanstvo.
Veruje se da je svojim stradanjem i čudesima u veru privela više od sto hiljada ljudi. Na kraju života, sama je legla u grob i zatražila da ga zatvore. Kada su ga nakon nekoliko dana otvorili, njenog tela više nije bilo.
Uz praznik Svetе Irine vezuju se i brojni narodni običaji. Prema verovanju, danas ne valja koristiti oštre predmete, seći ili testerisati drvo, niti šišati kosu i seći nokte, kako se ne bi prizvala nesreća.
U pojedinim selima i danas postoji običaj da deca piju vodu koja je odstajala tokom noći, jer se veruje da im donosi snagu i zdravlje, po uzoru na istrajnost i hrabrost Svetе Irine.