Prvi petak posle Uskrsa, u narodu poznat kao Istočni, Svetli, Blagi ili Beli petak, obeležava se u duhu radosti koja prati Vaskrsenje Hristovo. Ovaj dan deo je Svetle sedmice i prati ga niz narodnih običaja i verovanja, koji se i danas poštuju u mnogim krajevima Srbije.
Prema narodnoj tradiciji, na Istočni petak trebalo bi ustati rano, već u svitanje, kako bi godina bila ispunjena srećom i blagostanjem. Veruje se i da umivanje na izvoru ili reci donosi zdravlje i napredak, simbolično povezujući tok vode sa tokom sreće kroz život.
Posebna pažnja posvećuje se ženama i devojkama, kojima se savetuje da izbegavaju teške poslove i dan započnu molitvom Presvetoj Bogorodici. Iako ovaj dan nije crveno slovo, u narodu je snažno povezan sa njenim poštovanjem.
Srpska pravoslavna crkva, međutim, na ovaj datum obeležava obnovu hrama Bogorodičinog izvora životvorne vode u Carigradu, ističući duhovni značaj praznika. Sam naziv „Istočni petak“ potiče od reči „istočnik“, što znači izvor.
Običaji se razlikuju od mesta do mesta – negde se tog dana farbaju jaja za Pobusani ponedeljak, dok je u mnogim krajevima nezaobilazna „blagota“, odnosno mladi sir i kajmak, budući da se ovaj dan ne posti.
Istočni petak tako ostaje spoj vere, tradicije i narodnih običaja, koji podsećaju na važnost duhovnog mira, zajedništva i nade.
