Средства за ове велике инфраструктурне пројекте на територији читаве Србије су обезбеђена из кредита Развојне банке Савета Европе у износу од 200 милиона евра. Чистија вода ће се враћати у природу у Бачкој Паланци, Бечеју, Великом Градишту, Прибоју, Бабушници, Белој Паланци, Пећинцима, Лапову, Темерину, Петровцу на Млави, Неготину, Бољевцу, Димитровграду, Руми, Новом Кнежевцу, Ражњу, Рашкој на Копаонику, Осечини, Бачу, Горњем Милановцу, Новој Вароши, Књажевцу, Бајиној Башти, Дивчибарама и Апатину.

Ilustracija/Pixabay

У Министарству за заштиту животне средине објашњавају да се јављају и друге локалне самоуправе у којима се разматрају могућности за изградњу пречистача и канализационе мреже.

– Изградња пречистача и канализационе мреже ће се радити по фазама, у зависности од спремности локалних самоуправа. За прву групу, у току је провера пројектно-техничке и припрема тендерске документације. Почетак изградње првих постројења очекујемо у овој години – кажу у Министарству.

У наредних неколико година држава планира да оваква постројења сагради у 70 општина и градова. Стручњаци тврде да би у Србији требало да их има најмање 360 укупно, а грубе процене кажу да би нам за решавање питања загађења воде требало најмање шест милијарди евра.

Многе локалне самоуправе већ имају спремне пројекте. Ти пројекти пре градње, међутим, морају да прођу контролу. Потребно је обезбедити земљиште и решити друге административне препреке.

Почетак изградње првих постројења очекују се у овој години.

– Поједине самоуправе морају да поправе пројекте изградње постројења. Рађени су доста давно, пре неколико година. По правилима Европске уније, у суштини, свако место са више од 2.000 становника треба да има своје постројење за прераду отпадних вода. Много је посла, јер 30 година није ништа рађено по том питању. Када будемо добили више погона, имаћемо заштићене речне токове и језера, без фекалне воде. И вода у водозахватима ће бити квалитетнија. Смањују се трошкови самих фабрика. Оне неће употребљавати толико хемикалија. И пољопривредницима ће бити лакше – истиче Срђан Гајић.

Извор: ekapija