Sredstva za ove velike infrastrukturne projekte na teritoriji čitave Srbije su obezbeđena iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona evra. Čistija voda će se vraćati u prirodu u Bačkoj Palanci, Bečeju, Velikom Gradištu, Priboju, Babušnici, Beloj Palanci, Pećincima, Lapovu, Temerinu, Petrovcu na Mlavi, Negotinu, Boljevcu, Dimitrovgradu, Rumi, Novom Kneževcu, Ražnju, Raškoj na Kopaoniku, Osečini, Baču, Gornjem Milanovcu, Novoj Varoši, Knjaževcu, Bajinoj Bašti, Divčibarama i Apatinu.

Ilustracija/Pixabay

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine objašnjavaju da se javljaju i druge lokalne samouprave u kojima se razmatraju mogućnosti za izgradnju prečistača i kanalizacione mreže.

– Izgradnja prečistača i kanalizacione mreže će se raditi po fazama, u zavisnosti od spremnosti lokalnih samouprava. Za prvu grupu, u toku je provera projektno-tehničke i priprema tenderske dokumentacije. Početak izgradnje prvih postrojenja očekujemo u ovoj godini – kažu u Ministarstvu.

U narednih nekoliko godina država planira da ovakva postrojenja sagradi u 70 opština i gradova. Stručnjaci tvrde da bi u Srbiji trebalo da ih ima najmanje 360 ukupno, a grube procene kažu da bi nam za rešavanje pitanja zagađenja vode trebalo najmanje šest milijardi evra.

Mnoge lokalne samouprave već imaju spremne projekte. Ti projekti pre gradnje, međutim, moraju da prođu kontrolu. Potrebno je obezbediti zemljište i rešiti druge administrativne prepreke.

Početak izgradnje prvih postrojenja očekuju se u ovoj godini.

– Pojedine samouprave moraju da poprave projekte izgradnje postrojenja. Rađeni su dosta davno, pre nekoliko godina. Po pravilima Evropske unije, u suštini, svako mesto sa više od 2.000 stanovnika treba da ima svoje postrojenje za preradu otpadnih voda. Mnogo je posla, jer 30 godina nije ništa rađeno po tom pitanju. Kada budemo dobili više pogona, imaćemo zaštićene rečne tokove i jezera, bez fekalne vode. I voda u vodozahvatima će biti kvalitetnija. Smanjuju se troškovi samih fabrika. One neće upotrebljavati toliko hemikalija. I poljoprivrednicima će biti lakše – ističe Srđan Gajić.

Izvor: ekapija