Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju prenos moštiju svetog apostola Vartolomeja, čiji se glavni praznik obeležava 24. jula (11. jula po julijanskom kalendaru).
Prema predanju, posle apostolove mučeničke smrti u jermenskom gradu Albanapolju, njegovo telo je sahranjeno u olovnom kovčegu, a kasnije bačeno u more zajedno sa kovčezima još četvorice mučenika. Božjim čudom, kovčezi nisu potonuli, već su stigli u različite gradove, dok su mošti svetog Vartolomeja dospele na Liparska ostrva. Dočekane su od episkopa i naroda, a mnogi bolesni su tada zadobili isceljenje. Kasnije su mošti prenete u Benevento, gde se i danas poštuju.
U narodnim verovanjima ovaj dan nosi posebno značenje. Smatra se da je greh raditi na polju, jer bi usevi mogli da propadnu, a ako je dan oblačan, to se uzima kao loš znak za rodnu godinu. U nekim krajevima veruje se da svetac leči padavicu, dok se u Šumadiji i Toplici priča da zajedno sa Svetim Savom čuva njive od nevremena.
Deci se danas brani da se penju na drveće, jer postoji verovanje da bi mogla slomiti vrat – otuda i narodni naziv praznika „Vratoloma“. Takođe se izbegava kupanje u rekama, a ženama se savetuje da ne bućkaju mleko.
Na ovaj dan, prema običaju, svi radovi u polju prestaju, a domaćinstva se posvećuju molitvi i miru.
