Srpska crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogorodici, majci Isusa Hrista.

Njenim saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju (okupljaju) svi verni, da proslave Bogorodicu i njenog sina ali i međusobno, van doma, podele radost Božića.

Na ovaj, drugi dan Božića, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću.

Drugi dan Božića, narod kaže, trebalo da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer “ko ima prijatelje, bogat je čovek”.

Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga.

Danas, za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.

Ovaj praznik ima korene u ranom hrišćanstvu, i jedan je od mnogih posvećenih Bogorodici (Velika Gospojina, Pokrov presvete Bogorodice…). Na današnji dan davnašnji je običaj u Ohridu, da se uoči drugog dana Božića večernja liturgija služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na Božiji dan (drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan.

OBIČAJI NA SABOR PRESVETE BOGORODICE

Uz drugi i treći dan Božića idu i određen i specifični običaji.

U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.

U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.

Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo “vijali Božić”.

Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

U nekim krajevima domaćin kuće daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.

U drugima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: “Pomoz’ Bog…”

Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini.), završavajući ophod kod domaćina koji je započeo obilazak, išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja”.

Na Stevanjdan se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke.

Autor: RTV Biser