Srpska pravoslavna crkva 28. jula obeležava Ćirilovdan, dan posvećen Svetim mučenicima Kiriku i Juliti – sinu i majci koji su tragično postradali tokom velikih progona hrišćana za vreme rimskog cara Dioklecijana. Ovi ranohrišćanski mučenici ostali su upamćeni ne samo po svojoj veri i hrabrosti, već i po duboko ukorenjenom poštovanju u narodnoj tradiciji, koje prati niz običaja i verovanja.
Julita, plemkinja i udovica iz Ikonije, posvetila je život veri u Hrista i još kao bebu krstila svog sina Kirika. Do njegove treće godine naučila ga je osnovama hrišćanske vere i molitve. Kada su počeli progoni, majka i dete beže u Selevkiju, ali tamo bivaju uhvaćeni. Na sudu, dok Julita smelo priznaje svoju veru, sudija pokušava da je pokoleba mazeći njenog sina. Međutim, mali Kirik se suprotstavlja, viče da je hrišćanin i traži da se vrati majci. Sudija, razjaren, baca ga niz stepenice, gde dete umire na mestu.
Iako teško mučena, Julita ostaje čvrsta u svojoj veri. Kada ugleda mrtvog sina, uzdiže molitvu zahvalnosti Bogu što je Kirik pre nje zadobio mučenički venac slave. Nakon novih mučenja, Julita je pogubljena. Mošti ovih svetitelja i danas se čuvaju i poštuju – deo se nalazi u crkvi Svete Bogorodice Bolničke u Ohridu, a veruje se da su čudotvorne.
U mnogim krajevima Srbije ovaj praznik se proslavlja kao krsna slava. Narod veruje da sveti Kirik štiti od kožnih bolesti, naročito šuge, pa se tog dana bolesni kupaju u izvorima i rekama. Takođe se smatra da ima moć da leči sunčevim zracima. U nekim selima se tog dana uklanjaju strašila sa njiva, jer se veruje da ptice neće praviti štetu zahvaljujući zaštiti svetog Kirika.
Ovo je i praznik majčinske ljubavi i bliskosti roditelja i dece. Veruje se da danas majke ne smeju grditi decu – kako bi ih zaobišle bolesti tokom godine. Danas deca uživaju posebnu pažnju i mališani veruju da će im se sve želje ispuniti.
