Извор: Бета, Н1, Ипсос/Фото: Pixabay

Током кризе изазване коронавирусом, телевизијски програми грађани прате два сата дуже него раније, а значајно расте удео интернета као извора информација, показује регионално истраживање Ипсоса.

Информисање с телевизијских екрана доминантно је међу свим испитаницима: од 82 одсто у Србији, до чак 91 одсто на Kосову. На скали између њих су Албанија (84 одсто), Црна Гора (86) и Северна Македонија (87 одсто), показало је истраживање које преноси београдски „Нови магазин“.

На дневном нивоу у Србији је просечно време гледања ТВ програма порасло за читава два сата у односу на ранији период. Уз ТВ-екране су различите генерације, из различитих разлога, укључујући више слободног времена или школских обавеза (настава на даљину).

Према учесталости праћења програма у Србији након појаве ЦОВИД-19, предњачи јавни сервис РТС 1 (32 одсто га најчешће прати), а следе ТВ Пинк (23) и ТВ Прва (17), док кабловска Н1 има девет одсто најчешће публике.

Kада је реч о интернету и штампи, предњачи Северна Македонија са 64 одсто, а на зачељу је Албанија са 33 одсто испитаника који се информишу из тих извора. Између су готово изједначене Србија (46) и Црна Гора (47 одсто), док је Kосово ближе Албанији са 62 одсто.

Читаност штампе опада између осталог и због ограничења кретања њених конзумената, а то су најчешће старији од 65 година.

У Србији групација између 18 и 29 година преферира интернет на штету ТВ (82 према 58 одсто), док су старији од 65 година усмерени на телевизијски програм (92 наспрам седам одсто).

Најуравнотеженији у извору информисања су они ближи средњем добу између 30 и 45 година (интернет 75, ТВ 72), док наредна старосна групација, између 45 и 59 година, даје предност телевизији (88 одсто) у односу на интернет (40 одсто).

„Подаци о величини интернет аудиторијума указују на то да се он увећао око 30 одсто током критичног месеца марта, а да је порасло и просечно време проведено уз овај медији“, наведено је у истраживању.