Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležiće danas, 3. aprila, praznik Prepodobnog Jakova Ispovednika, svetitelja koji je život posvetio veri, molitvi i istrajnosti u Hristovim zakonima.
Iako mesto njegovog rođenja, kao i episkopstvovanja, nije pouzdano utvrđeno, poznato je da je Sveti Jakov živeo u osmom veku i bio primer istinske duhovne posvećenosti. Veći deo života proveo je u postu, molitvi i učenju, a još u mladosti opredelio se za monaški put.
Tokom vladavine cara Konstantina V Kopronima, Sveti Jakov je pretrpeo velika stradanja zbog svoje vere. Ikonoborci su od njega zahtevali da se odrekne poštovanja svetih ikona, ali je on to odlučno odbio. Zbog toga je bio izložen progonima, gladi, tamničenju i mučenju, ali je ostao nepokolebljiv sve do svoje smrti, predavši dušu Bogu kome je verno služio.
Prema predanju, njegova snažna vera i čista molitva uzdigle su ga do episkopskog čina, a njegovo ime i danas se poštuje među vernicima.
Za ovaj praznik vezuje se i posebna molitva, za koju se veruje da pomaže svima koji imaju poteškoće sa učenjem, sticanjem znanja ili se suočavaju sa izazovima koje smatraju nepremostivim. Vernici veruju da izgovaranje ove molitve donosi smirenje, jasnoću i snagu za prevazilaženje svakodnevnih problema.
Molitva koja se tradicionalno izgovara na ovaj dan glasi:
„Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Jakove premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.“
Veruje se da je posebno delotvorna ako se izgovori ujutru, sa verom i iskrenom namerom, naročito u vreme posta i duhovnog preispitivanja.
