Obrazovanje, svest roditelja i institucionalna podrška ključ su u borbi protiv ranih brakova u romskim zajednicama. Sve više devojčica iz Požarevca i okolnih mesta nastavlja školovanje i postaje primer promena koje vode ka ravnopravnijem društvu.
AUDIO ZAPIS JE NA ROMSKOM JEZIKU
Obrazovanje – prvi korak ka promeni
Obrazovanje je najmoćniji alat za prekid prakse ranih brakova. Devojčice koje ostanu u školskom sistemu stiču znanja, veštine i samopouzdanje, razvijaju ambicije i ostvaruju kontakte izvan uskih tradicionalnih okvira.
Uloga roditelja pritom je presudna. Kada razumeju da obrazovanje donosi dugoročne koristi, spremniji su da podrže svoje ćerke. Zato je edukacija roditelja i rad sa čitavom zajednicom jednako važan kao i podrška samim devojčicama.
Pravna i psihološka pomoć čine osnovu zaštite – besplatna pravna podrška, mehanizmi hitne intervencije i psihološko osnaživanje pomažu devojčicama da se izbore sa traumama i donesu sopstvene odluke.
Glas iz zajednice
Azira Ahmeti, koordinatorka za romska pitanja pri Gradskoj opštini Kostolac i administratorka u Romskoj kancelariji, godinama radi na terenu i ističe da je podrška devojčicama neophodna.
„Naša kancelarija postoji već 17–18 godina i radi u interesu romske populacije. Često se susrećemo sa problemom ranih brakova, a najveći izazov je motivisati devojčice da završe školu. Održali smo preko 40 radionica i susreta sa devojčicama, upravo kako bismo ih ohrabrili da ostanu u sistemu obrazovanja.“
Dodaje da uvek navodi lični primer kao podsticaj:
„Završila sam školu, zaposlila se, i želim da pokažem da i romske devojčice mogu tim putem. Razumem da mnoge porodice žive u teškim uslovima, ali postoje stipendije i afirmativne mere koje mogu pomoći.“
Na pitanje o uspešnim primerima u zajednici, ističe pomake:
„Da, i na to smo ponosni. Kroz radionice pokušavamo da pokažemo devojčicama da obrazovanje menja život. Danas u Kostolcu imamo desetak, možda i više devojaka koje su završile srednju školu. To je ogroman napredak, jer pre dvadeset godina gotovo da nije bilo nijedne. Sada već imamo i studentkinje i devojke sa višim školama. Jedan mladić je postao medicinski tehničar i radi u Požarevcu – to je veliki pomak za našu zajednicu.“
Institucionalna podrška i uloga zajednice
Dejan Krstić, zamenik gradonačelnika Požarevca i član mobilnog tima za socijalno uključivanje Roma Grada Požarevca i Gradske opštine Kostolac, naglašava da su institucije snažan oslonac:
„Mobilni timovi rade direktno u školama i zajednici, prepoznajući devojčice u riziku. Edukacija i podrška moraju da idu paralelno. Kada devojčice shvate vrednost obrazovanja, one same postaju nosioci promene u porodici i zajednici.“
Pedagoški asistenti opisuju svakodnevni rad sa decom:
„Radimo na temama prava, reproduktivnog zdravlja i obrazovanja. Kada devojke steknu svest o svom telu i pravima, mogu da donesu informisane odluke i da odlože brak. Najefikasnije je početi već u osnovnoj školi, ali i u srednjem obrazovanju nastaviti praćenje i podršku.“
Promena svesti roditelja – temelj napretka
Socijalna radnica Vesna Maksimović ističe da se sve više roditelja okreće obrazovanju:
„Sve više roditelja podržava da njihova deca ostanu u školi. Majke često kažu: ‘Ne želim da moja ćerka prođe kao ja. Želim da završi školu.’ To je ogroman pomak. Tradicija ranih brakova još postoji, ali svest se menja. Danas imamo devojke koje rade u prodavnicama, institucijama, što ranije nije bilo zamislivo. Žene su postale aktivnije, često i više od muškaraca.“
Dodaje da se posledice ranih brakova jasno vide:
„Rani brakovi dovode do prekida školovanja i gubitka mogućnosti za samostalan život. Zato, kroz saradnju sa pedagoškim asistentima, mobilnim timovima i zdravstvenim medijatorima pružamo podršku devojčicama, ali i edukujemo roditelje o dugoročnim posledicama.“
Uloga udruženja i lokalnih inicijativa
Tanja Grgić, predsednica Udruženja „Uspešne žene Kostolca“, naglašava važnost zajedničkog delovanja:
„Udruženja žena, mobilni timovi i pedagoški asistenti zajedno čine mrežu podrške. Organizujemo radionice, tribine i savetovanja za roditelje i devojčice. Kada roditelji razumeju koliko je obrazovanje važno, mnogo su spremniji da podrže školovanje svojih ćerki.“
Govoreći o merama koje daju najbolje rezultate, ističe:
„Najvažnije je da deca, naročito devojčice, idu u školu. Kada su u obrazovnom okruženju, ne razmišljaju o udaji. Vide da i druge devojke nastavljaju školovanje i to im daje motivaciju. Ja sam bila jedina Romkinja u razredu, ali sam uvek znala da mogu da postignem isto kao i ostali. Kada žena ima obrazovanje i svoj novac, ona se oseća vredno i sigurno.“
Pomaci i promene u zajednici
Azira Ahmeti podseća da napredak postaje sve vidljiviji:
„Kada sam pre 25 godina došla u Kostolac, nije bilo nijedne devojke koja je završila srednju školu. Danas ih ima dvadesetak. To je ogroman uspeh i dokaz da se stavovi menjaju.“
Objašnjava i važnost dugoročne podrške:
„Moramo raditi sa devojčicama od najranijeg uzrasta. Ako idu u školu, neće razmišljati o udaji već o budućnosti. Devojka koja završi školu i zaposli se postaje uzor drugima i ruši predrasude.“
Podrška porodici i zajedničko delovanje institucija
Zdravstvena medijatorka Radojka Morina govori o radu sa porodicama:
„Posetila sam brojne porodice gde su devojčice u riziku. Maloletnički brakovi su često unapred dogovoreni, ali kroz razgovor i edukaciju svest se menja. Sve više devojčica upisuje školu i planira budućnost, a roditelji ih u tome podržavaju.“
Dejan Krstić naglašava važnost saradnje:
„Ključ je u koordinisanom delovanju – škole, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove i lokalna samouprava moraju raditi zajedno. Samo tako možemo smanjiti broj ranih brakova.“
Tanja Grgić zaključuje:
„Kada devojčice završe školu i steknu samostalnost, one postaju nosioci promene u svojoj porodici i zajednici.“
Zaključak je jasan: obrazovanje, podrška roditeljima i osnaživanje devojaka ključni su stubovi u prevenciji ranih brakova. Programi koji kombinuju edukaciju, socijalnu podršku i institucionalnu saradnju već daju vidljive rezultate i mogu postati model za primenu u drugim zajednicama širom Srbije.
