Sijamski blizanci su identični blizanci čija su tela spojena in utero. Predstavljaju redak fenomen, te se procenjuje da se događa između jednog u 50.000 i jednog od 100.000 poroda, s tim da je njihova verovatnost nešto viša u Jugozapadnoj Aziji i Africi. Oko polovine su mrtvorođenčad, a manji deo se rađa sa deformacijama koji im život čine nemogućim. Preživljava ih oko 25%. Fenomen je češći među ženskom nego muškom decom, u odnosu 3:1.

Foto vikipedija

Postoje dve teorije koje nastoje objasniti poreklo sijamskih blizanaca. Prva teorija je fisija, u kojoj se oplođena jajna stanica delimično deli. Druga i više prihvaćena teorija je fuzija, pri kojoj se oplođena jajna stanica u potpunosti deli, ali matične stanice (koje traže istovresne stanice) pronalaze matične stanice na drugom blizancu i tako ih spajaju. Sijamski blizanci dele isti horion, placentu i amniotičku vreću, iako te karakteristike nisu vezane isključivo za srasle blizance, te se takođe mogu pronaći kod monozigotskih, ali ne-sraslih blizanaca koji dele te strukture u in utero.

Najpoznatiji par sijamskih blizanaca su bili Chang i Eng Bunker (Thai: อิน-จัน, In-Chan) (1811–1874), tajlandska braća rođena u Sijamu (današnji Tajland). Oni su putovali sa cirkusom P. T. Barnuma te su nastupali pod imenom Sijamski blizanci (engleski: Siamese Twins. Chang i Eng su bili povezani sa tkivom, mesom i zajedničkom jetrom. U savremeno doba bi ih relativno lako razdvojili. S obzirom na retkost fenomena, i slavu braće, po njima je izraz „sijamski blizanci“ dobio ime.

Izvor: vikipedija