Ovaj simbol je definisao mnoge generacije. Predstavnici „bejbi-bum“ generacije prisetiće ga se nacrtanog na zidovima, kroz oblake suzavca, glavnog obeležja demonstracija, ali i na šlemovima američkih vojnika u Vijetnamu. Znak je prvi put predstavljen u Velikoj Britaniji 1958, na promociji nuklearnog razoružanja, i ubrzo se proširio u celom svetu.

Foto: pixabay

 

Iako knjiga detaljno opisuje nastanak i širenje ovog simbola, glavni fokus stavljen je, ipak, na pozadinu mirovnih pokreta i činjenicu da je on postao obavezan za svaku grupu koja se zalaže za socijalne promene. U njoj su i brojne fotografije, recimo, tinejdžera koji kleči nad palim studentom na Kent stejt univerzitetu, ili cvet u cevi puške člana Nacionalne garde, kao i broda sa čanovima Grinpisa, i scene sa Vudstok festivala.

Sam simbol kreirao je britanski pacifista Džeral Holtom, tekstilni dizajner. On je znak napravio od dva semaforska signala (signali koji se daju zastavicama) i to za slova „N“ i „D“ (skraćenica od „Nuclear Disarmament“ – nuklearno razoružanje). On je prvo razmatrao mogućnost da iskoristi krst, ali je to naišlo na hladan prijem nekih crkava. Tako je na  Uskrsa, 4. aprila 1958, simbol, kakav i danas znamo, imao svoj debi na londonskom Trafalgar skveru. Okupljeni su tražili zabranu nuklearnog naoružanja i krenuli u protestnu šetnju do Aldermastona, gde su se obavljala nuklearna istraživanja. Iako je Holtom dizajnirao simbol, američki zavod za patente i žigove doneo je 1970. odluku da simbol bude u „javnom vlasništvu“. Ubrzo je bio komercijalizovan, pa se tako mogao videti i na paklicama Lucky Strike cigareta.

Holtom je ostao uz svoja pacifistička uverenja do kraja života 18. septembra 1985, kada je preminuo u 71. godini života. Njegova poslednja želja bila je da na nadgrobnom spomeniku budu ugravirana dva njegova „peace“ simbola, ali okrenuta naopačke. Kako autori knjiga pišu – želja mu je „delimično“ ispunjena. Dva simbola su ugravirana, ali nisu okrenuta – postavljena su onako kako ih je zamislio.

Izvor: vikipedija