Овај симбол је дефинисао многе генерације. Представници „бејби-бум“ генерације присетиће га се нацртаног на зидовима, кроз облаке сузавца, главног обележја демонстрација, али и на шлемовима америчких војника у Вијетнаму. Знак је први пут представљен у Великој Британији 1958, на промоцији нуклеарног разоружања, и убрзо се проширио у целом свету.

Фото: pixabay

Иако књига детаљно описује настанак и ширење овог симбола, главни фокус стављен је, ипак, на позадину мировних покрета и чињеницу да је он постао обавезан за сваку групу која се залаже за социјалне промене. У њој су и бројне фотографије, рецимо, тинејџера који клечи над палим студентом на Kент стејт универзитету, или цвет у цеви пушке члана Националне гарде, као и брода са чановима Гринписа, и сцене са Вудсток фестивала.

Сам симбол креирао је британски пацифиста Џерал Холтом, текстилни дизајнер. Он је знак направио од два семафорска сигнала (сигнали који се дају заставицама) и то за слова „Н“ и „Д“ (скраћеница од „Нуцлеар Дисармамент“ – нуклеарно разоружање). Он је прво разматрао могућност да искористи крст, али је то наишло на хладан пријем неких цркава. Тако је на Ускрса, 4. априла 1958, симбол, какав и данас знамо, имао свој деби на лондонском Трафалгар скверу. Окупљени су тражили забрану нуклеарног наоружања и кренули у протестну шетњу до Алдермастона, где су се обављала нуклеарна истраживања. Иако је Холтом дизајнирао симбол, амерички завод за патенте и жигове донео је 1970. одлуку да симбол буде у „јавном власништву“. Убрзо је био комерцијализован, па се тако могао видети и на паклицама Луцкy Стрике цигарета.

Холтом је остао уз своја пацифистичка уверења до краја живота 18. септембра 1985, када је преминуо у 71. години живота. Његова последња жеља била је да на надгробном споменику буду угравирана два његова „пеаце“ симбола, али окренута наопачке. Kако аутори књига пишу – жеља му је „делимично“ испуњена. Два симбола су угравирана, али нису окренута – постављена су онако како их је замислио.

Извор: википедија