Микеланђело Буонароти рођен је 6. марта 1475.године у малом тосканском месту Kапрезе (Фирентинска Република).

Уместо да са шест година крене да се школује, Микелађело се у оближњој каменорезачкој радњи „играо“ са резањем камених блокова. Са 10 година примљен је у Урбинову школу граматике. Kомбинација касног започињња елементарне едукације, те његове незаинтересованости, резултирало је да је Микеланђело након 3 године правог „мучења“ за њега ненаучен да чита латински и грчки, крене на обуку у радионицу тада већ познатог и успешног фирентинског сликара Доменика Гирландаја. Иако је обука требала трајати 3 године, Микеланђело је напушта након само годину дана тврдећи да „тамо нема шта научити“.

Сплет околности доводе Микеланђела под заштиту тадашњег владара Фиренце, Лоренца (Величанственог) Медичија, што ће у многоме профилисати Микелађела како у уметничком смислу, тако и у људском. Политички преврати и пад Медичијевих 1494.године одводе Микеланђела на кратко у Болоњи. Његов пут даље води у Рим, да би се 1501.године вратио у своју Фиренцу.

Након његових раних радова, статуе „Баха“ (Музеј Баргело, Фиренца), те дивне „Пијете“ (Базилика Св.Петра, Ватикан), Микеланђело ствара најважнији кип у својој богатој уметничкој историји – статуту „Давида“ (Галерија акедемије уметности, Фиренца). Тема је прича из старог завета о супростављању младог Давида Голијату.

1505.године Микеланђело на позив Папе Јулија ИИ одлази у Рим и преузима израду његове гробнице. Овај период у Микелађеловој историји је прилично мучан и дуготрајан. Иако је гробница првобитно требала изгледати сасвим другачије, на крају је направљена много скромније уз доминацију једне предивне статуе – Мојсије (Црква Св.Петра у ланцима, Рим).

Строп Сикстинске капеле представља преокрет у Микеланђеловој уметничкој историји. Иако се бранио и одбијао да се бави сликањем фресака, сматрајући ту врсту уметности много некреативнијом од вајарства, Папа Јулије ИИ био је неумољив и инсистирао да управо Микеланђело ослика ову веома битну капелу у Ватикану. Тако је „Стварање Адама“ (Строп Сикстинске капеле, Ватикан) једно од највећих ликовних дела икада урађених.

„Страшни суд“ (Сикстинска капела, Ватикан) последња је маестрална фреска коју је Микеланђело урадио 1534.године по поруџбини тадашњег Папе ИИИ.

У својој 72. години живота, Микеланђело је постао главни архитекта Базилике Св.Петра у Ватикану, после смрти свога предходника Антониа Сангала Млађег. Kупола базлике је наслеђе Микеланђела које га је за свога живота начинила и архитектом. Пројекат саме куполе доживљавао је разне промене, како су се архитекте овог здања смењивале, да би сам Микеланђело пројекат куполе вратио на основну идеју свог пријатеља и првог пројектанта Базилике, Брамантеа, уз додавње личног печата.

Умро је 18.Фебруара 1564.године у Риму, а сахрањен у Цркви Санта Kроче у Фиренци.

 

Извор/фото: Википедија

 

Podeli