Srpska pravoslavna crkva 29. septembra po novom kalendaru obeležava spomen na Svetu velikomučenicu Jefimiju, svetiteljku koja je u hrišćanskoj tradiciji ostala upamćena po stradanju za veru, ali i po događaju koji se vezuje za Četvrti vaseljenski sabor održan u Halkidonu 451. godine.
Prema crkvenom predanju, Sveta Efimija postradala je za vreme cara Dioklecijana. Njene mošti nalazile su se u crkvi posvećenoj ovoj svetiteljki u Halkidonu, gde se dogodilo i čudo koje je ostavilo posebno mesto u istoriji pravoslavlja.
Na Četvrtom vaseljenskom saboru raspravljalo se o učenju o prirodi Isusa Hrista. Prema predanju koje objavljuje Srpska pravoslavna crkva, predloženo je da obe strane napišu svoje ispovedanje vere i polože ga na mošti Svete Jefimije. Nakon molitve i posta, pravoslavno ispovedanje pronađeno je u njenoj desnoj ruci, dok je drugo bilo pod njenim nogama.
Šta kažu narodna verovanja?
Pored crkvenog predanja, za praznik Svete Jefimije vezuju se i različita narodna verovanja. Ona nisu deo zvaničnih crkvenih pravila, već pripadaju tradiciji i običajima koji su se prenosili generacijama.
U pojedinim krajevima veruje se da ovaj dan treba provesti u miru, bez svađa, teških reči i sukoba sa članovima porodice. Posebno se naglašava značaj praštanja i izmirenja sa ljudima sa kojima postoji nesporazum.
Prema narodnom verovanju, praznik je prilika i za sređivanje doma. Čišćenje i rasklanjanje nepotrebnih stvari simbolično se povezuju sa uklanjanjem nemira i pripremom doma za hladnije dane koji dolaze.
Dan za mir i pomirenje
Jedno od verovanja vezanih za ovaj praznik jeste da ne bi trebalo odlaziti na spavanje u svađi ili sa velikom ljutnjom prema drugoj osobi. Zato se dan Svete Jefimije u narodnoj tradiciji povezuje sa praštanjem, pomirenjem i obnovom porodičnog mira.
Veruje se i da žene mogu zapaliti sveću i u molitvi se obratiti svetiteljki za zdravlje i dobrobit svojih najbližih. Ipak, ovakvi običaji predstavljaju deo narodnog predanja, dok zvanična crkvena objava o Svetoj Efimiji prvenstveno govori o njenom životu, mučeništvu, svetim moštima i značaju čuda koje se dogodilo tokom Četvrtog vaseljenskog sabora.
Ko je bila Sveta velikomučenica Jefimija?
Sveta Jefimija rođena je u Halkidonu, gde je i postradala za vreme progona hrišćana. Prema crkvenom predanju, njene mošti bile su izvor velikog poštovanja među vernicima, a svetiteljka se kroz istoriju vezivala i za brojna svedočanstva o čudima.
Njene mošti su tokom istorije premeštane, a kasnije su vraćene u Carigrad, gde su ponovo položene na mesto na kojem su se ranije nalazile. Zvanična objava SPC navodi da se Sveta Efimija i danas posebno poštuje zbog svog mučeničkog stradanja i događaja koji je, prema crkvenom predanju, potvrdio pravoslavno ispovedanje vere.
Za vernike je 29. septembar zato pre svega dan molitve i sećanja na Svetu velikomučenicu Jefimiju, dok običaji poput sređivanja doma, izbegavanja svađe i pomirenja pripadaju narodnoj tradiciji.
