Petrovdan, koji se obeležava 12. jula i posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu, jedan je od najznačajnijih letnjih praznika u srpskoj tradiciji. Pored verskog značaja, ovaj dan prate brojni narodni običaji i verovanja, a posebna pažnja oduvek se poklanjala vremenskim prilikama.
Prema narodnom predanju, kiša na Petrovdan nije se smatrala lošim znakom. Naprotiv, verovalo se da donosi blagoslov zemlji, obilnu vlagu i najavljuje dobar rod useva, voća i drugih poljoprivrednih kultura.
Naši preci su pažljivo posmatrali prirodu i smatrali da vreme na velike praznike može da nagovesti kakva će biti ostatak leta i predstojeća žetva. U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da kiša na Petrovdan donosi plodnu godinu i napredak domaćinstvu.
Ipak, narodna verovanja razlikovala su se od mesta do mesta. Dok su jedni padavine doživljavali kao simbol blagostanja, drugi su smatrali da mogu nagovestiti promenljivo vreme tokom letnjih meseci. Zajedničko svim tim tumačenjima bilo je uverenje da priroda na velike praznike šalje posebne poruke.
Pored vremenskih znakova, Petrovdan prate i brojni običaji. Veruje se da praznik treba provesti u miru, bez svađa i teških fizičkih poslova. U mnogim krajevima Srbije uoči praznika pale se petrovdanske lile, dok se prvi plodovi voća, posebno jabuke, tradicionalno prinose i dele kao znak zahvalnosti za rodnu godinu.
Bez obzira na to da li se ova verovanja posmatraju kao deo narodne tradicije ili kulturnog nasleđa, običaji vezani za Petrovdan i danas se prenose s kolena na koleno i predstavljaju važan deo srpske narodne baštine.
